Препоруке из "Лагуне" - шта читати овог лета!

Центар за културу Тиват организује најзначајнију културну манифестацију "Пургаторије" која се одржава у летњем периоду. У оквиру десете јубиларне манифестације "Пургаторије" у уторак, 22. јула, у атријуму летњиковца Бућа у 21.30 часова, одржаће се промоција романа "Тушта и тма" Светислава Басаре и Миљенка Јерговића.

Шта су Басара и Јерговић писали један другом?

Дописивање се, с једним дужим прекидом, одвијало од 2010. до 2013. Басара и Јерговић су људи које повезују бројна интересовања, склоности и идиосинкразије а, на крају крајева, и цео низ малих и великих заједничких историја: књижевних, политичких, културних, интергенерацијских… Дакле, имали су о чему да разговарају. Свако ко је одшкринуо њихове белетристичке, али и публицистичке светове, добро зна и да су Басара и Јерговић писци веома различитог темперамента и стила. Међутим, као становници истог света којег пак гледају са посве различитих страна, један увек одлично зна о чему то овај други говори.

У несвакидашњој преписци ова два врсна интелектуалца понудили су читаоцу јединствену анализу балканских нарави и догађаја насталих након ратова на просторима бивше Југославије. Оно што плени у њиховој преписци јесте, пре свега, култура дијалога и критичност према појавама у њиховим срединама. Књига "Тушта и тма" Светислава Басаре и Миљенка Јерговића одличан је десерт за љубитеље њихове књижевности, вишеструко интересантна, не само из перспективе да су њени аутори одлични, цењени и популарни књижевници, већ су обојица и веома активни учесници у јавном животу средина у којима живе и раде. Басара пише шест колумни недељно за дневни лист Данас, док Јерговић има две колумне недељно у Јутарњем листу, а уз то пише и за друге медије, и обојица се баве и својим књижевни "занатом".

Тиватско културно лето посебно је интересантно последњих година, јер у време трајања овог фестивала посетиоци, међу којима је велики број домаћих и страних гостију, могу да уживају у гостовању различититих и веома квалитетних домаћих и страних позоришних трупа, представама, перформансима, књижевним вечерима, ликовним изложбама... Из године у годину тиватски фестивал културе све је посећенији што потврђује квалитетет садржаја који чине програм манифестације.

У оквиру овогодишњег фестивала "Пургаторије" биће одржана и промоција романа "Досије Богородица" новинара и публицисте Вање Булића која је планирана за 8. август у простору "Yacht Цлуба" ("Порто Монтенегро").

На Тргу пјесника у Будви одржано књижевно вече Николе Маловића

У оквиру књижевног програма 28. фестивала "Град театар" у Будви, на Тргу пјесника, одржано је књижевно вече посвећено новом роману "Једро наде" Николе Маловића. Скоро три деценије будвански Трг пјесника представља књижевну агору, на којој су стихове казивала или прозу читала најславнија имена.

"Као студент књижевности жарко сам желео да се и сам нађем окренут публици, ликом и делом, што ми се догодило рођењем ’Лутајућег Бокеља’, а сада и ’Једра наде’", рекао је Маловић.

Читајући одломак из романа "Једро наде" аутор је званично увео у причу о свом новом роману који говори о најпознатијем модном дезену на свету, плаво-белој пругастој мајици.

"Док сам, навигаван подстицајним питањима Вање Гавровски, бродио кроз обиман романескни систем који се отима тумачењу – видео сам, и то пријавио публици – да је тргом иза њихових леђа заиста прошло много света одевеног у најпознатији, најсексуалнији и најавантуристичкији модни дезен – пругастоплави дезен морнарске мајице. То је роман на приморском лицу места казивао да управо говори о феномену(!), при чему се нисам либио да цитирам прву реченицу последњег поглавља: ’Уједињење земље одговориле су нуклеарном бомбом’, јер је морнарска мајица уједно и војна униформа, од битке код Трафалгара 1805. наовамо. Многе су се обрве подигле када је било речи о томе да су Бокељи пре упознали Русију него Србију, те да су управо Пераштани пресудно утицали на формирање руске ратне флоте, те руске наутичке педагогије."

Роман "Једро наде“ је попут брода који стоји у месту, а радња му се дешава у Перасту, који је буквално натопљен наутиком и све што има и што је саградио као барокну бајку потиче из пругастоплавог морнарског дуката.

"Верујем да сам померајући књижевне фигуре по бајковитом Перасту утицао да заувек постане предметом проучавања, а не само брзинских туристичких обилазака током сезоне. Дакако, у мало времена од 50 минута набијених куриозитетним подацима и причом (између осталог и спекулацијом по којој је Кристифор Колумбо заправо био пореклом конверзос, покрштени Јеврејин), те описом можда најинтригантнијег лица у савременој српској књижевности – лица Адама Оза, окончало се посећено књижевно вече у сјајног организацији будванског ’Града театра’", закључио је Маловић.