КОНАЧНА ПРЕСУДА: Одбачене обе тужбе, "Олуја" је геноцидна акција, али...
ХАГ - Србија не може бити крива за геноцид пре 1992. године. Хрватска тужба је неутемељена, а суд је свестан да многе изјаве које је Хрватска користила нису основане. Хрватска мора да демонстрира чињенице које ће доказати њене тврдње, рекао је судија Томка и додао да је контратужба Србије утемељена пошто је Хрватска постала чланица потписница Конвенције 8.10.1991.
11:58 - Суд утврђује да је током и након акције Олуја утврђен геноцид, али није потврђена намера геноцида. Хрватска није прекршила обавезе Конвенције. Хрватска се не може сматрати земљом која је намеравала да почини геноцид. Србија није успела да докаже постојање геноцидног чина. Будући да је пресуда утврдила да не постоји прекршај хрватске стране, утврђује се да противтужба Србије мора бити одбачена у целини.
11:53 - Малтретирање цивила који нису могли да се бране, није почињено у великом броју да би се сматрало геноцидом. Такође, протеривање становништва и уништавање имовине не може се сматрати геноцидом.
11:33 - Суд је утврдио да није било прекомерног гранатирања у САО Крајини јер је велик број граната пао више од 200 метара од легитимних мета.
11:31 - Србија тврди да је Хрватска починила следећа дела: убиства Срба у Хрватској, наношење тешких повреда, потпуно или делимично уништење једне етничке групе. Срби у САО Крајини чине етничку групу. За дела која наводи Србија, ако се покажу злочинима, Хрватска је одговорна јер их је починило једно или више њених националних тела.
11:25 - Хрватска није доказала да се радило о намери и завери да се делимично или у целини униште Хрвати, односно почини геноцид. Хрватска тврдња мора се у целини одбацити", казао је судија Томка.
11:19 - "Суд је утврдио да је убијен велики број особа и да су ЈНА и српске снаге циљале хрватско становништво које представља групу заштићену по конвенцији о спречавању и кажњавању геноцида", казао је Томка.
За утврђење геноцида потребно је утврдити и постојање намере за чињење геноцида.
"Потпуно смо уверени је да су ЈНА и српске снаге починиле злочине које се сматрају геноцидним у различитим подручјима Хрватске, од Славоније, Кордуна, Like, Бановне и Далмације", казао је Томка и додао како су то учинили да се отера, тј. прогна становништво с тих подручја како би се створила хомогена српска држава, а не с намером да се уништи хрватско становништво.
11:07 - Суд је свестан да многе изјаве које је Хрватска користила нису основане јер су тек накнадно потписане. Чини се да су у неким свједочењима од стране хрватских полицајаца препричане изјаве свједока. Значај се не може приписати исказима који нису потврђени или потписани, рекао је Томка.
11:02 - У случају Слободана Милошевића, постојала је оптужба за геноцид у односу на сукоб у БиХ, али не и у оном делу оптужнице која се бави сукобима у Хрватској. Судија Томка је рекао да друге пресуде, попут оне Анти Готовини, не могу имати пресудну тежину у овом случају.
10:40 - "Суд сматра да је српска противтужба утемељена и везана чињенично и правно за основну тужбу", рекао је Томка.
Дела почињена 1995. године, то јест током Олује, према томе обухвата Конвенција.
10:20 - Суд сматра да је држава одговорна и да мора да поштује људска права. Због тога се држава која је постала чланица не може сматрати а постериори одговорном за чињење тих дела, рекао је Томка. Свака држава обвезна је да примјењује Конвенцију, али не ретроактивно па се то не може односити на претходно раздобље, нпр. Други светски рат, већ тек након датума када је званично постала потписница Конвенције.
"Пре 27. 4. 1992. године не може се сматрати да је била одговорна у смислу члана 9.", рекао је Томка.
Подсетимо, Србија је у писаном одговору на тужбу навела да је тек почела да постоји 27. април 1992. и да је пре тог датума није обвезивала Конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида.
10:15 - За геноцид није довољно само да су прекршена људска права, то морају бити она дела наведена и описана у Конвенцији о геноциду, објаснио је Томка.
10:09 - Председник Суда Томка износи временску црту догађаја раних деведесетих и признање надлежности суда, коју је Србија била покушала да оспори након што је Хрватска поднела тужбу.