ПРЕТЊА ЗА ЗАПАДНИ БАЛКАН: Муџахедини праве базу у Албанији

Према одлуци коју је донела ирачка влада 2013. године ова противиранска милитантна група, која се залаже за свргавање садашње власти у Ирану, више није добродошла као за време Садама Хусеина и након инвазије САД 2003.

Тада су медији писали да ће око 3000 муџахедина из ове групе, коју је Стејт Департмент тек у септембру 2012. склонио с листе терористичких организација, по свему судећи бити распоређени у Крајови, румунском граду на граници с Бугарском.

Раније је група од 15 челника ове милитантне и "бивше" терористичке скупине отишла у Албанију да успостави своју базу, а ирачке новине Assabah Ал-Јадеед, позивају се на изворе у Паризу који тврде да ће наводни планови премештања ове групе довести до политичке олује у главном граду Албаније, Тирани.

"Албанска влада страхује да ће се камп претворити у нешто попут кампа Ашраф у Ираку, који је раније био база за војну обуку, планирање и припрему војних операција у Ирану и иностранству", преноси ирачки лист.

Подизање базе у Абанији може бити опасан план, упозорава организација бивших чланова МЕК-а из Лондона “Интерлинк“.

"МЕК ће тамо направити нови енклаву изван закона, где ће се поново наоружавати и обучавати људе”, рекао је Масуд Кодабанде, директор "Интерлинка".

„МЕК је присиљен да пронађе ново уточиште", додаје Кодабанде, и каже да данас, када се тероризам раширио по Турској, Сирији и Ираку, "многи заповедници разних терористичких група могу неопажено да прођу контроле и затражите обуку и логистичку подршку МЕК-а који ће бити смештен у Тирани“.

"Има ли бољег места за успостављање тајног терористичког кампа за обуку од Албаније? Та је земља у Европи, али није у ЕУ и због тога није тако отворена за преиспитивање од стране међународне заједнице. То је муслиманска земља, али је такође позната по корупцији и мафији", каже Масуд Кходабанде.

Премештај преосталих милитаната МЕК-а се готово сигурно може посматрати као покушај смањивања напетости између Вашингтона и Ирана због постизања коначног споразума о иранском нуклеарном програму.

Долазак остатка од 1000 „бивших“ бораца ове групе у Албанију, земљу која најмање представља „фактор стабилности на Балкану“, може довести до озбиљних претњи по безбедност.

Криза у Грчкој, ситуација у Македонији, напетости на Косову и у Босни и Херцеговини, поларизација Црне Горе, разлози су због којих би ова група требала да буде што даље од Западног Балкана.

(Altermainstream.info)