ПРИЛАГОДИ СЕ ИЛИ СЕ ПРЕДАЈ: Зашто се Британија придружила новој кинеској супер банци?

Велика Британија се пријавила за учешће у банци коју Кина намерава како би парирала САД у региону Азије и Тихог океана. Азијска банка за инфраструктурне инвестиције (АИИБ) имала би почетни капитал од 50 милијарди долара и њоме би Кина финансирала пројекте од виталног значаја за азијско-пацифичке земље у развоју.

Сједињене Америчке Државе сматрају да Пекинг преко АИИБ жели да прошири и појача своју тзв. меку моћ у региону, што је само по себи неприхватљиво за Вашингтон. Отуда велико изненађење што се за чланство у банци пријавио највернији савезник САД - Лондон. У изјави датој за јавност, Америка нерадо прихвата "суверено право Велике Британија да сама одлучује, али се нада да ће Лондон радити на подизању (демократских) стандарда пословања банке".

Иако из владе Велике Британије говоре да су у односима са Кином увек истог држања, као и да упиру на осетљиве теме (Ујгури, Тибет, односи са Јапаном, Тајваном...), аналитичари сматрају да је кинеска реакција на састанак премијера Дејвида Камерона са Далај Ламом 2012. уродила плодом и променила начин на који Британија комуницира са Кином. Ти стручњаци су приметили да су посете острвских министара најмногољуднијој земљи света све чешће, да су критике на "кршење људских права све ређе", као и да је изостала нека иоле оштра критика на рачун кинеске политике према гласачком праву у Хонг Конгу. 

"Све земље се прилагођавају Кини и то тако просто мора. Камеронов састанак са Далај Ламом му се обио у главу. Нико (САД) га није подржао када је Кина реаговала. Исто је било и када је Далај Лама био у Немачкој", каже аналитичар Кетрин Кинзелбах.

Европска унија нема констатну политику према Кини и то охрабрује Пекинг у свом непоколебљивом ставу. Грчка се била завадила са финансијски стабилнијим делом Уније, што Кина вешто користи да настави са упливом у регион, пре свега на југ Старог континента. 

Слично је и са земљама у Азији. Иако су узнемирене растућом војном моћи Кине, оне су истовремено и привучене могућом зарадом у трговини са другом економијом света. 

Управо зато су у банку уложили и Пакистан и Индија, иако обе земље (поготово Индија) имају проблематичне односе са Кином, око граничних питања, али и око доминације у региону. 

Кина као земља са дугом цивилизацијском традицијом, а пре свега са неколико деценија импресивног економског, политичког, очекује се и војног, јачања не поштује слабост. А слабост Европске уније, чији позитиван економски биланс умногоме зависи од кинеског тржишта, све је већа. 

Од свих европских земаља, Немачка је најпостојанија према Кини јер има најјачу економију. Од 1.500 милијарди извоза, Кина апсорбује 6 посто немачког стваралаштва, док од 1.200 милијарди увоза из Кине стиже неколико промила ниже. Дакле, све зависи од економске снаге и зависности од Кине. 

И док САД могу да парирају Кини и да инсистирају на шкакљивим темама (питање етничких мањина у Кини, хакерски напади на америчке установе власти и компаније, те поседовање акваторија у Јужном кинеском мору), Велика Британија тако нешто не може. 

Вашингтон јесте потенцијални велики губитник у случају да Кина преузме вођство у Азијско-пацифичком појасу у сваком погледу. Отуда и бојазан и напори САД да зауздају кинеско јачање. Са друге стране, Европа, иако деценијама зависна о Америци и њен цивилизацијко-културни сродник, нема потенцијалне проблеме са далеком географским превирањима, али може да заради. И, судећи, по снази кинеске економије, зарада може да буде велика. Не само краткорочно, већ и у привлачењу инвестиција које би могле да поспеше економски раст, највећу бригу еврозоне.

Односи са САД су на немалом, али не и великом тесту. Исто тако је и питање како ће се Велика Британија понашати према "шкакљивим питањима" у вези са Кином када прође рецесија.