''Sve за долар'' - све до богатства!
Продавнице ''Sve за долар'' или евро ничу свуда у свету. У САД-у читаве четврти преживљавају само захваљујући њима. А искуство је показало: на сиромашнима је најлакше зарадити милијарде.
Wilfredo Росарио редовно купује у трговини ланца Family Dollar. Она је смештена испод запуштеног железничког надвожњака, сасвим близу стана овог 35-годишњака у четврти Саут Бронкс у Њујорку. Она спада у најсиромашније изборне округе ове метрополе и Росарио ништа друго себи ни не може приуштити: "Кад би се ова трговина затворила, то би ме гадно погодило. Мене и моју породицу би то скупо коштало."
Иако и у Европи има све више ланаца који нуде изузетно јефтину робу која квалитетом онда и одговара тако ниској цени, у Сједињеним Америчким Државама постоје већ одавно читави ланци таквих трговина.
- Јефтиних трговина има откако људи живе у градовима, објашњава професор за историју економије на универзитету Cornell, Лоуис Hyman. "Такве трговине ''sve за долар''' су се у САД-у појавиле у педесетим и шездесетим годинама прошлог века. Новина је била да то више нису биле мале породичне продавнице у којима се могло купити ''од игле до локомотиве''', него да су зависиле о набавних ланаца у читавој Америци који су касније постали глобални играчи. Тако, на пример, амерички ланац Dollar Трее око 40 одсто своје робе наручује из Кине, објашњава Hyman за Дојче Веле.
По хлеб и млеко - и за бонове
Продавнице се труде да понуде различиту робу. Тако Dollar Трее заиста нуди само робу која кошта долар и чак мање, али понуда сеже од јефтиног пластичног посуђа па до батерија и ситница за домаћинство.
Ланац Family Dollar је другачији: он продаје прехрамбене производе, али и хигијенске производе и чак лекове за које не треба лекарски рецепт. Заправо, већина производа које се тамо продају коштају више од једног долара па назив, у преводу "Породични долар", значи тек да се роба продаје јефтино. А тај трговачки концепт функционише одлично, што нам потврђује и његова редовна муштерија, Wilfredo Росарио: "Тамо можете добити све, цене су одличне, тешко да могу бити ниже. А поврх тога, можете плаћати и боновима за храну које добијамо као социјалну помоћ."
Готово је апсурдно да заправо овакве трговине за најсиромашније чине управо оне најбогатије - још богатијима
То се показало и током недавне кризе тржишта некретнина у Америци, објашњава професор Hyman. "Док су вредности свих деоница и вредносних папира у рецесији падале у бездан, вредности деоница оваквих трговина ''sve за долар'' су вртоглаво расле. Јер Американци су негде морали куповати и то су инвеститори брзо видели."
Богати још богатији, а сиромашни...
На папиру, приходи америчких грађана су се отприлике вратили на ниво пре кризе, али те статистике стварају погрешан утисак. Гледано у просеку, то је истина, али је последица чињенице да они најбогатији и горњи део средњег сталежа у САД-у данас зарађује још више него пре рецесије. Они најсиромашнији, између осталог и због укидања читавог низа облика социјалне помоћи, живе још теже него пре.
Све то значи да су трговине ''sve за долар'' постале врло уносан посао.