РАТ И(ИЛИ) МИР: Да ли ће 9. мај бити "Дан Д" за Украјину?

Владимир Путин је прву посету Криму од анексије овог острва најавио баш за петак 9.мај. Само неколико дана раније над Кримом је виђено више десетина руских авиона међу којима је било масивних бомбардера,  огромних теретњака као и мањих, тешко наоружаних ловаца који се захвуљући најсавременијим технологијама са правом сматрају за најнапредније и најопасније ратне летилице на свету.

Стравични догађаји из Одесе, када је у запаљеној згради погинуло више од 40 проруских активиста, као и даља ескалација нереда у источним деловима Украјине, сваког дана могу достићи тачку кључања када ће се сви дијалози и покушаји да се до распелета ситуације дође мирним путем дефинитивно показати као неуспешни.

Грађани Русије су јако забринути за своје земљаке који претежно живе у источним и јужним деловина Украјине. Ова забринутост има историјску  позадину у догађајима протеклог века када је део украјинског народа  ратовао на страни нацистичке Немачке и том приликом починио страховите злочине и прогон руског становништва из те земље. Руси страхују да се такав сценарио не понови а за те бојазни имају оправдане разлоге.

У Украјини је још пре почетка нереда постојало више националистчких политичких партија које су биле високо котиране на политичкој сцени ове земље. У КИјеву је 9. маја 2011. године одржан нацистички марш у коме је учествовао велики број грађана а ова шетња ултрадесничарских фракција имала је пуну заштиту државне полиције. Сасвим је извесно да ће се сличне и још горе провокације упућене Русији и њеним присталицама, на дан њиховог највећег празника у историји, поновити и на тај начин изазвати непредвидиве последице за исток и југ Украјине.

Борбе које су ушле у 80. дан одвијају се управо између припадника националистичког покрета “Десни сектор” који су лојални Кијеву и проруских активиста који се залажу за федерализацију и одцепљење источних и јужних покрајина као и за одржавање референдума о њиховом припајању руској федерацији.

Председник Русије Владимир Путин је, судећи по изјавама његових најближих сарадника, свим напорима покушавао да ситуацију насталу након државног преврата и насилног свргавања Виктора Јануковича са власти, реши дијалогом. поштовањем женевског споразума и међународног права. Демонстранти обе стране су се за непуна три месеца организовали у праве, добро наоружане паравојне формације па специјалне операције украјинске војске, које за циљ имају повратак контроле над градовима који су сада под контролом група такозване "Самоодбране", до сада нису имале неких већих успеха.

Вишемесечна криза у Украјини могла би да се оконча уколико Кијев прекине војну операцију против проруских активиста, у замену за одлагање референдума о независности, саопштено је данас из Кремља. Уколико позив руског председника Владимира Путина за одлагање референдума о независности на истоку Украјине буде поштован и Кијев "заустави војну операцију и предузме кораке ка отпочињању дијалога, онда би то могло да извуче Украјину из ситуације која се у овој фази само погоршава", рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков за руски новински веб сајт Слон.ру.

Након разговора у Женеви, искра наде која је водила ка мирном расплету ситуације убрзо је угашена интервенцијом украјинске војске чија је операција још увек у току.  Број мртвих са обе стране расте из дана у дан, крај конфликта од чијег исхода страхује цела планета се још увек не назире а 9. мај ће по свему судећи бити "Дан Д" после кога ситуација неће остати иста.