Рече Бах у тај мах и испусти дах: Ево којим речима су се на самрти опраштали познати људи (ВИДЕО)

Очекивати од људи, били они "мали" или "велики" да у судњем трену излију невиђену мудрост дрско је и глупо јер цео животни пут, укусе свих густираних сокова и арому свих уграбљених мириса није могуће преточити у неколико речи.

Ипак, до нас су доспеле последње речи многих људи. Да ли су заиста њихове или су им касније приписане (погледајте на пример: ОНИ ОВО НИСУ РЕКЛИ: Циљ не оправдава средства, зар не, сине Бруте?) није ни важно.

Џек Данијел (1849-1911)

Ко за њега није чуо, или га у себе сасуо кад је тражећи жестину заустио: "Дај једног џека"? У складу су репутацијом, овај Американац велшког порекла на самрти је рекао: "Дај ми још једно (пиће)".

Волт Дизни (1901-1966)

Чувени власник филмског гиганта Дизни, творац Микија Мауса и безброја анимираних филмова који су уобличавали наше детијнство, опростио се речима које су једна од најмистериознијих последњих порука.

На блокчету које је држао у самртном часу, написао је Курт Расел. Ни славни амерички глумац, који је тада имао само 15 година, нема објашњење. Под условом да је Дизни мислио на њега.

Чарлс Лаки Лућано (1897-1962)

Познати амерички мафијаш талијанског порекла, који је Американцима помагао да на своју страну привуку сицилијанску мафију током рата са Немцима 1943. године (погледајте: ЈЕДНОМ БРАЋА: Савез америчке владе и италијанске мафије 40-их), на самрти је, незасито затражио: "Реците Џорџију да хоћу да ме ставе у филм, како год зна". 

Жеља му се испунила, пост мортем наравно. Светска кинематографија "богатија" је за остварења Lucky Луциано (Лаки Лућано), The Ласт Тестамент оф Lucky Луциано (Последња жеља Лакија Лућана), The Cotton Цлуб (Котон клуб), Bugsy (Багзи), а највежије подсећање на њега можете да гледате у серији Царство порока (Boardwalk емпире).

Јуџин О'Нил

Славни амерички писац и добитник Нобелове и Пулицерове награде рођен је 1888. у хотелској соби на Тајмс скверу. Шездесет пет година касније, заноћио је у хотелу у Бостону.

Осетивши да је судњи час стигао, повикао је: "Е, знао сам! Бога му је***, родио сам се у хотелској соби, у хотелској соби ћу и да умрем!"

Карл Маркс (1818-1883)

Син богаташа, сапатник сиромашних и идеолог једне од најутицајних политичких теорија и пракси у новијој историји није се замарао потребом да прозбори нешто вансеријско. Да ли заморен својим исцпрним списатељством, сиромашним животом или нечим трећим, тек рођени Немац који је стварао у Енглеској, а славан постао у Русији, одбрусио је:

"Напоље! Последње речи су за будале које нису рекле довољно за живота!"