РЕКЛИ СУ О ВЕЧИТОМ ГРАДУ: Најлепши цитати о Београду (ВИДЕО)

Познате су чувене речи Душка Радовића: "Ко је имао среће да се јутрос пробуди у Београду, може се сматрати да је за данас довољно постигао у животу. Свако даље инсистирање на још нечему, било би нескромно." И заиста, неки српску престоницу дижу у небеса, хвале је и обожавају. Други је куде, не воле. Истину могу рећи само људи који живе тамо или су макар мало осетили дух Београда. Јер, Београд чине људи...

• ... дошавши, нађох најкрасније место од давнине, превелики град Београд, који је по слуцају разрусен и запустео, саздах га и посветих Богоматери ... (Деспот Стефан Лазаревић)
• У Београду сам први пут (1973). Дошао сам и зато што никад још нисам био у овој средини, на истоку Европе. За кратко време сам утврдио две ствари, за мене врло важне: једе се изврсно, а приступ филмовима је много интелектуалнији него у Америци. (Џек Николсон)
•  Да ли је ико икада питао Београд шта би волео да буде кад порасте? (Нинус Несторовић)
• Београд није у Београду, јер Београд, у ствари и није град – он је метафора, начин живота, угао гледања на ствари. (Момо Капор)
• Највеће богатство Београда нису руде ни минерали. Нису ни девизне, ни динарске залихе. Није ни наше традиционално гостопримство. Највеће богатство су девојке! И мајке што их рађају. (Прљави инспектор Блажа)
• Ако ишта погоди Београд, погодиће га то што више неће моћи да прича са светом! У овом граду, наиме, готово да нема породице која нема неког од ближњих у иностранству. И не постоји град на планети где се више прича преко телефона! Наравно, више зовемо ми, него наши нас! Наши у белом свету су се већ навикли да штеде новац, импулсе и осећања. Презадужени преко гуше, с неплаћеним киријама и телефонским рачунима, када нас ухвати сентиментално расположење зовемо кога стигнемо у Америци, Аустралији или Француској. (Момо Капор)
• Овај велики град био је, изгледа, одувек овакав: истрган, просут, управо као да никад не постоји, него вечно настаје, дограђује се и опоравља. С једног краја ниче и расте, а са другог вене и пропада. Увек се креће и таласа, никад не мирује и не зна шта је спокој и тишина. Град на две реке, на великом простору сапет ветровима. (Иво Андрић)
• Нема града на свету око кога су се јагмили толики народи, под чијим су се бедемима водиле толике битке, који је толико пута мењао власника и педесет пута уништаван да би се свих педесет пута поново из историјског гроба подигао – као што је наш Београд. Па зар та чињеница што је тај град српски ни најмање о Србима не говори? (Борислав Пекић)
• Колико сте ви тек имали да градите кад се зна да су бомбардовали и Немци и савезници. Лако је другим великим градовима Европе да се хвале својом лепотом… Имате леп мали зоо-врт… Казали су ми да је у време бомбардовања и зоолошки врт био порушен и да су животиње биле побегле на улице, али да су се саме вратиле назад… Стварно лепа прича – не знам да ли је истинита… (Алфред Хичкок)
• Ти, међутим, дишеш, у ноћној тишини,
  
  до звезда, што казују пут Сунцу у твој сан.
  
  Ти слушаш свог срца лупу, у дубини,
  
  што удара, ко стеном, у мрачни Калемегдан.
  
  Теби су наши боли ситни мрави.
  
  Ти бисер суза наших бацаш у прах.
  
  Али се над њима, после, Твоја зора заплави,
  
  у коју се млад и весео загледах.
  
  А кад уморно срце моје ућути, да спи,
  
  узглавље меко ћеш ми, у сну, бити, Ти. (Милош Црњански - "Ламент над Београдом")