РУСКИ ШАХ МАТ: Амерички савезници прелазе на страну Русије!
Обновити споразум из 1986. године, када је Вашингтон убедио Саудијце да преплаве тржиште нафтом с циљем обарања цене нафте био је нови Керијев предлог за саудијског краља Абдулаха септембра прошле године.
Овакво деловање је 1986. године успело да обори Совјетски савез, чија је моћ зависила од извоза нафте.
Иако то није пренето у медијима, Кери и Абдулах су се 11. септембра 2014. године сложили да поново употребе нафту како би оборили Русију. То се у то време чинило као феноменална идеја.
Наредног дана, 12. септембра 2014. године, САД су увеле нове санкције руским енергетским гигантима Газпром-у, Газпром Нефт-у, Лукоил-у, Сургутнефтгас-у и Роснефт-у. Та одлука је забранила америчким нафтним компанијама да сарађују са руским компанијама у потрази за нафтом или гасом на Арктику.
Пошто је рубља почела убрзано да пада, а руске веће корпорације су се бориле за сваки долар, сви су помислили да ће се са падом светске цене нафте окончати и Путинова владавина.
У јулу 2014. године, цена нафте у САД је износила 101 долар по барелу. Бизнис нафте из шкриљаца је почео да цвета, а САД су постале већи играч у пољу нафте по први пут од седамдесетих година.
Међутим, када је цена нафте у јануару ове године пала на 46 долара, ствари су се промениле. Вашингтон је схватио да је пуцао себи у ногу.
Тек тада су схватили да ће презадужена индустрија нафте из шкриљаца да се сруши са ниском ценом нафте. Вашингтон и Вол Стрит су удружили снаге и вештачки повећали цену нафте на 53 долара, колико је била у фебруару. До маја је цена порасла на 62 долара и сви су постали убеђени да се цена нафте враћа на старо. Нису ни свесни колико су погрешили.
Саудијци бесни!
Саудијци сада имају новог краља, краља Салмана, пошто је краљ Абдулах преминуо. Међутим, министар за нафту је остао исти и то је још увек седамдесетдеветогодишњи Али ал Наими. Он је тај који је уочио златну прилику у Керијевом предлогу, одлучивши се да убије две муве једним ударцем и да елиминише америчку нафту са светског тржишта.
Саудијци нису били срећни са појавом америчке нафте из шкриљаца, а сада су тек бесни због споразума између Обамине администрације и Ирана који ће довести до укидања економских санкција Ирану. Заправо, Саудијци су ван себе од беса, до те мере да су отворено признали формирање савеза са својим архинепријатељем Израелом, који су основали како би се борили против доминације Ирана у региону.
То је само допринело још већој одлучности Саудијаца да даље оборе цену нафте док компаније које праве нафту из шкриљаца не банкротирају. До тога још није дошло, али када се то деси, биће последица по читав глобални финансијски систем.
Морган Стенли је недавно навео да су произвођачи нафте из ОПЕЦ групе агресивно повећали залихе нафте на већ преплављеном тржишту и да немају намеру да одустану од тога.
Укратко, Вашингтон је изгубио своју моћ над Саудијском Арабијом, која је била вазал Вашингтона још од 1945. године.
Саудијска Арабија договорила улагање у Русију!
Сукоби мишљења између САД и Саудијске Арабије додају нову димензију недавној посети Мухамеда бин Салмана, министра одбране и сина краља Салмана, Економском форуму у Санкт Петербургу, где се састао са руским председником Владимиром Путином.
На састанку је договорено да Саудијска Арабија уложи 10 милијарди долара у руску пољопривреду, медицину, логистику, малопродају и некретнине.
Данас је Саудијска Арабија на првом месту по производњи нафте, док је Русија на другом. У сваком случају, Вашингтон сигурно није планирао да ће Саудијска Арабија и Русија оформити савез.
На крају, Морган Стенли упозорава да ће, уколико се тренд од протеклих неколико недеља настави, доћи до краха каквог није било од 1986. године.
Октобар пресудан!
Октобар је следећа кључна тачка која ће одлучити да ли ће америчке нафтне компаније преживети. У протеклих неколико недеља, прозиводња нафте из шкриљаца у САД је на максимуму пошто произвођачи очајнички покушавају да повећају прилив новца, иронично стварајући презасићење нафтом које ће изазвати њихову пропаст.
Једини разлог из ког су ове компаније успеле да наставе свој посао јесте бескаматна политика Федералних резерви.
Једини проблем овога пута је што, за разлику од 2008. године, Федералне резерве неће моћи да одреагују да спрече крах.