САХРАНИО УЧИТЕЉИЦУ СА БУРМОМ: "Желим да осећа да смо на другом свету већ венчани"
"Била је моја љубав, волео сам је онако како нисам ниједну жену у свом животу. Не знам како ћу даље без моје Бранкице", рекао је јуче на гробљу Драган Ивановић (45), вереник учитељице Бранкице Тошић (49), коју је у петак убио супруг Владица Тошић (50) испред основне школе у Петровцу на Млави.
Више од 100 људи, међу којима су били и њени ђаци, испратили су јуче Бранкицу на вечни починак. Тужна поворка кренула је из куће њених родитеља Витомира и Десанке Пауновић у селу Ждрело. Први се од ње након опела опростио вереник Драган, који се у дворишту јецајући надвио над отвореним ковчегом, син Марко (25), а потом и неутешни родитељи, као и Драганов син из првог брака.
"Чедо моје, сунце мајчино. Не остављај ме, Бранкице", јецала је сломљена од бола Десанка над телом ћерке јединице.
"Желим да осећа да смо ми на другом свету већ венчани"
У тренутку док се Ивановић опраштао од веренице, скинуо је бурму с руке и ставио је у ковчег.
Не плашим се за живот
Драган је најављивао да ће на сахрани носити панцир у страху од родбине убице.
"Не плашим се за свој живот откако нема моје вољене. Не могу да једем и да спавам, мој живот више нема никаквог смисла", каже наш саговорник.
"Желим да осећа да смо ми на другом свету већ венчани. Ту бурму ми је она поклонила у априлу када смо се верили, она је купила мени, а ја њој. Потом смо једно другом поклонили и ланчиће", наводи Ивановић за Курир.
Он додаје да је његова љубав према Бранкици била неизмерна.
"Била је једно мучено људско биће, које сам желео да душом и телом заштитим од свега што јој се дешавало. Била је моја љубав, волео сам је онако како нисам ниједну жену. Требало је да нам роди ћерку", рекао је вереник страдале жене.
Полиција на сахрани
На путу до гробља била су и једна кола полицијске патроле, али за није било потребе за интервенцијом. Убица Владица Тошић, који је после злочина најпре зарио себи нож у груди, па колима слетео са пута, тешко је повређен и налази се у болници.
Није имала снаге да испрати ћерку
Несрећна мајка Десанка није имала снаге ни у инвалидским колицима да до вечне куће испрати ћерку. Рођаци су је довели до капије, на којој је тужна жена остала да јеца над својом судбином.
"Води и мене, Бранкице", јецала је старица. Сузе на очи кренуле су свима када се Витомир опраштао од ћерке.
"Ко ће оца да погледа, Бранкице, јединице моја. Уместо ти мене, ћерко, да сахраниш, ја тебе спуштам у црну земљу", рекао је испијен од бола отац Витомир.
Постед by Драган Ивановиц-Кела он Saturday, Септембер 19, 2015
