Шанса за мир у Колумбији

Проблеми који су довели до тога да се Колумбијци придруже герилцима пре пола века јесу огромна неједнакост и слаба влада, а они постоје и данас. Трговина дрогом само је погоршала ствари.

Људи у удаљеним деловима земље желе да се сукоби окончају, а како влада не може да постигне договор који се бави како политичким и економским димензијама рата тако и предузимањем свеобухватне аграрне реформе и ангажовањем локалне заједнице у политичким одлукама, није могло бити мира.

Остављене без избора, расељене заједнице сељака су се преселиле дубље у џунглу и једини профитабилни усев у тим областима је кока, сировина од које се добија кокаин.

Ако преговарачи желе да разбију циклусе насиља , онда они морају да реше земљишну неједнакост и трговину дрогом као међусобно повезане проблеме.

Иако је председник Колумбије Хуан Мануел Сантос 2011. године донео закон са циљем враћања земље украдене од стране оружаних група назад жртвама сукоба, закон се не бави већ постојећим нивоом неједнакости које изазива грађански рат на првом месту.

Темпо програма реституције земљишта је спор. Многи расељени сељаци нису били у могућности да се врате на своја имања јер окршаји герилаца и приватне полиције и даље трају у областима одређеним за реституцију. Влада је требало да преузме контролу над тим областима, када је највећа паравојна група започела демобилизацију 2003. године и нове паравојне групе и побуњеници заузели су напуштена имања.

Удаљене заједнице које су живеле у унакрсној ватри оружаних група у последњих 50 година дуго су апеловале на власти да им обезбеде путеве, школе, болнице и да им пружи пољопривредну помоћ. У прошлости, једини који су били вољни да помогну и испуне основне потребе сељачких заједница су оружане групе пуне долара од продаје дроге. Наћи се у сред рата значи да цивили падају у зависан положај како би преживели.

(The New York Тимес)