СВЕТ ПРЕД НОВИМ РАТОМ: Хоће ли ал-Нимр бити упамћен као Франц Фердинанд Блиског истока?
Зашто је Саудијска Арабија учинила ово? Због чега су погубили шиитског дисидента Нимра ал-Нимра знајући да ће последице бити огромне? Њихов потез је најбољи доказ да су, заједно с Турском, постали најопаснији актер - онај који ће без превише размишљања бацити упаљену шибицу у море бензина.
Исто је учинила и Турска када је срушила руски Су-24, тако да се овде више не може говорити о некаквим калкулацијама нити стратегијама, ово је чисто рушилачко понашање, испољавање фрустрација због политичких неуспеха. Ко је турским властима могао да гарантује да Русија неће рушење свог авиона аутоматски протумачити као напад НАТО пакта? Били су спремни да ризикују? Шта? Нуклеарни рат?
Говоримо о потезима који представљају чисту лудост, а можда је још и већа лудост давање подршке режимима и особама које су спремне на такве рушилачке одлуке.
Турска "шибица" је некако прошла без пожара, захваљујући смирености Русије која је одлучила узвратити ударац Турској на друге начине. Међутим, ко ће сада смирити узавреле емоције које избијају у Техерану, Багдаду, Бејруту и другде? Шиити и друге групе које су мете екстремизма, укључујући хршћане и суните који се већином одупиру екстремизму, знају ко им је донио Исламску државу, чије назадне идеологије подржавају и највеће екстремисте.
БЛИСКИ ИСТОК КАО ТЕМПИРАНА БОМБА: На помолу РАТ већи него што смо могли икада да замислимо!
Знају да исламистички фундаментализам избија и извире из Саудијске Арабије, више него било где другде и сада када та иста Саудијска Арабија крене у непотребну егзекуцију њихових дисидената, очекивано је да ће тензије експлодирати.
Ко је уопште био шеик Нимр ал-Нимр?
Био је шиитски шеик пореклом из саудијске Источне Провинције. Био је критичан према саудијским властима, што свакако није било тешко пошто се ради о једној од најауторитарнијих земаља на свету, поврх тога шиити - који већином живе на истоку земље (између 10 и 15 одсто саудијских становника су шиити) - сматрају се маргинализованим у односу на већинске суните.
Нимр ал-Нимр био је популаран код младих људи. Био је привођен више пута, а његове изјаве 2009. године посебно су успаничиле Ријад. Наиме, почео је да заговара отцепљене Источне провинције у којој живе шиити, области у којој се, иначе, налазе и највећа налазишта саудијске нафте због чега није тешко схватити зашто је постао непријатељ број 1 саудијске владајуће породице Сауд.
Нимр ал-Нимр постао је симбол отпора не само саудијским шиитима, већ свим шиитима у регији. Одлука о смртној казни изазвала је жестоке критике широм региона, а огласили су се и поједини западни лидери упркос чињеници да је Саудијска Арабија - захваљујући својој нафтној моћи - у врло добрим, па и савезничким, односима са западним силама. Но, многи су се вероватно надали да Саудијска Арабија неће извести смакнуће, знајући до које мере би то протресло регион. Међутим, 2. јануара Нимра је ипак погубљен заједно с још 47 особа које су оптужене, као и он, за "тероризам".
Нимр се противио насиљу и "убијању у Божје име", а такође је подупирао идеју избора. Осудио је гушење про-демократског устанка у Бахреину. Био је критичан према америчким властима, али је у исто време истакао да сматра да су "амерички грађани и шиити природни савезници, јер обоје желе правду и слободу".
За Саудијску Арабију је рекао да је "нарочито реакционарна" и да је због тога агитација нужна да би се нешто променило. Мада су га неки видели као "иранског човека" у Саудијској Арабији, његова критика Ирана није изостала те је рекао како Иран делује примарно из властитих интереса, а не на темељу религијске солидарности како то желе да прикажу.
Нема сумње како је Нимр био врло способан агитатор и да су га саудијске власти итекако мрзеле. Но, његова највећа победа у борби против саудијског режима можда ће на крају бити управо његова смрт.
САУДИЈСКА АРАБИЈА: Прекидамо и економске односе са Ираном
Ријад је могао да пусти Нимра да труне доживотно у затвору, јер све док би он био жив не би се десила оваква ескалација која управо сада траје. Но, нешто се догодило, неко је у саудијској владајућој породици "изгубио живце" и одлучио да Нимра скрати за главу. Тиме су га претворили у мученика, а знамо да Блиски исток изнад свега цени мученике.
Зашто су то урадили?
Фрустрације? Можда. Саудијске лидере можда је заболела чињеница да је ирачка војска ослободила Рамади. Можда их још више од тога боли да њихови највећи савезници, Американци, ипак имају све боље односе с њиховим ривалима - Ираком и Ираном.
Стиче се утисак да Саудијска Арабија нешто жели по сваку цену, некакву моћ, некакав утицај, доминацију у региону. Гледају према Ирану, свом љутом ривалу, и виде напредак који Иран остварује у свему - од војне индустрије до науке, па и демократије јер саудијски принчеви знају да њихов режим неће трајати вечно, да се свет мења и да средњевековне владавине неће још дуго издржати.
Али Сауди неће тек тако дати да их историја прогута, као пустињски песак. Саудијска Арабија је фрустрирана и те фрустрације сада можда прерасту у велики рат. Њихов ангажман, односно агресија, у Јемену, пример је тих фрустрација. Нервози свакако придоноси и актуелна економска ситуација у коју су се сами увалили.
Саудијско бацање шибица по бензину неће се допасти чак ни Западу који можда напокон закључе да су ови постали преопасни. А ова шибица је можда баш она која ће запалити оно од чега сви нормални људи света страхују - велики рат на Блиском истоку. Да ли неко заиста мисли да тај пожар може букнути без да се прошири и на остатак света?
Фрустрација је пуно и изгледа да саудијски владајући режим пуца по шавовима. Све иде према распаду тог режима и распаду монархије, али то се вероватно неће десити тек тако. Сауди никада неће пристати на "миран" колапс и пре ће запалити цео регион, па ако треба и свет, него без буке нестати.
Надајмо се да ипак да Нимр ал-Нимр неће постати Франц Фердинанд Блиског истока, иако би лако то могао и постати.