Савић: Камате на динарске кредите већ падају
Након што је Народна банка Србије недавно смањила референтну камату са осам на 7,5 одсто, створени су услови и за даље смањење камата на динарске кредите у Србији, изјавио је данас председник Савета гувернера Народне банке Србије проф. Небојша Савић.
"Пад камата на динарске кредите је управо оно што се већ неко време дешава на тржишту", рекао је Савић.
Према његовим речима ниво на којем је референтна камата данас, прилагођен је целини економске политике која се води у Србији, а да би могла и даље да пада, потребна је подршка фискалне политике.
У мери у којој држава буде успешно спроводила реформу јавних финансија, прецизирао је он, у тој мери ће и каматна централне банке моћи да иде и ниже са тренутних 7,5 одсто. Како је казао, ефективна референтана каматна стопа сада око 5 одсто.
"Монетарна политика реагује на дешавања на тржисхту и референтна стопа је већ дужи период на силазној путањи. Она је снижена са 10 одсто крајем 2013. на садашњих 7,5 одсто како је обарана стопа инфлације. А темпо којим би могла даље да пада зависиће примарно од ефеката фискалне консолидације и структурних реформи", рекао је Савић.
"Овде се морају узимати у обзир две ствари. Прво, да у Србији имамо двовалутни систем и да би сваки вишак динара који би се појавио притискао раст тражње на девизном тржишту. Друго, ефекти мера монетарне политике имају одгођено дејство од осталих мера економске политике, па је зато потребно прво да се мерама фискалне конслодације остваре одрживи резултати. Зато монетарна политика мора бити одмерена и истрајна уважавајући све елементе актуелних привредних кретања у земљи и окружењу", истиче он.
Говорећи о инфлацији, Савић је рекао да, уколико је висока, "инфлација је опасна болест која доводи до преливања доходака", те се не слаже са заговорницима идеје да је ниска инфлација лоша.
"Подсетио бих на горка искуства кроз које смо прошли са две хиперинглације у последњим деценијама и тешком муком оствареном стабилизацијом инфлације на ниском нивоу од септембра 2013. Висока инфлација никоме није донела корист осим уском кругу оних који се уз њу богате. Србија треба да инфлацију уведе у оквире циљаног коридора током 2015. и да спроводи монетарну стратегију циљања инфлације", сматра Савић.
Он се осврнуо на тренд у свету где је прихваћено да би инфлација требало да се креће око два одсто, док је сада циљ Србије два пута виши - 4 одсто.
"Србија у овом периоду има циљану инфлацију од 4 плус минус 1,5 одсто због потребе да се отклањају постојећи ценовни диспаритети. Како они буду отклањани и када за то дође време отвориће се и питање да ли треба смањивати циљани ниво на нижи ниво, али тек када за то дође време", закључио је Савић.
Монетарна позиција Србије у овом тренутку је таква да се инфлација креће око један одсто, а инфлациона очекивања су у наредних 12 месеци - око четири одсто.
Када је реч о курсу, Савић подсећа да је основни задатак централне банке да обезбеди што мање осцилације на дневном нивоу - што и ради.
"Курс динара се формира на тржишту уз интервенције НБС која не циља курс веч тежи да ублажи прекомерне краткорочне осцилацијуе курса. Те интервенције не утичу на његова тржишна кретања”, објашњава он.
Прочитајте и:
