Сека певала у дезодоранс!
Сека Алексић је отворила душу, и својим обожаваоцима пружила сазнања о којима до сада није причала у јавности.
Певачица каже да је њен пут до звезда био трновит и да је рат који ју је задесио оставио доста трага у њеном животу. У њему је изгубила блиске пријатеље, дом, личне ствари. Успела је са тим да се психички избори и као веома јака жена, настави даље да гради свој живот.
“Одувек сам волела да играм, певам и забављам људе, могла сам сатима да будем пред огледалом и певам, као дете, у дезодроранс, који ми је служио као микрофон. Знала сам став својих родитеља, да морам завршити школу како бих имала занат у рукама, па сам ту своју жељу покушала да сузбијем док не дипломирам, али нисам успела. Са 14 година сам почела да певам како бих својој породици обезбедила који динар више“, каже Сека и додаје да је у наредних неколико година почела да пева и по иностранству.
„Није ме било срамота што нисам имала за ужину, екскурзије, са тим сам научила да се изборим. Живели смо годинама у соби коју
нам је школа дала да користимо, спавали смо
на струњачама, а шпорет добили на поклон.“
Период рата оставио је најдубље последице на певачицу. Из њега је успела да сачува врло мало личних ствари јер је све било уништено. Једна од ретких материјалних успомена која њој највише значи јесте слика ње и маме на коју је јако поносна. Такође, певачица истиче да јој је након рата развод родитеља јако тешко пао:
“Њихов развод ми је срушио тада сан о топлом породичном гнезду, али сам знала да због несугласица више не могу заједно да живе. А она је мој херој, жена која је радила дан и ноћ да би нас прехранила и извела на прави пут. Не постоје речи којима могу да искажем оно сто осећам према њој и колико сам јој захвална за све сто је урадила за нас.”
Као што свака професионална каријера захтева доста одрицања, Сека је умела да приватан живот потисне у други план и одговори професионалном позиву. Тако јој је много потресно било да пева на дан сахране њеног деде.
“Нисам размишљала о висинама које могу да досегнем, јер сам само искрено радила оно што волим све ове године. Док сам била дете, сањала сам да једног дана закорачим на позорницу, да чујем аплаузе, да људе додирује мој глас и да ме воле. Данас све то имам и срећна сам због тога.”
Данас, када све то има, када је срећна И задовољна, Сека још жели да постане мама када би јој живот био потпун и могао да се пореди са сном.
Сека Алексић позната је по томе да често учествује у хуманитарним акцијама, а и сама има хуманитарни фонд који помаже великом броју деце.
(Ало!)
