Сергеј Лавров: “Мистер њет” руске спољне политике
Сергеј Викторович Лавров садашњи је министар спољних послова Руске Федерације. На ту позицију је именован 9. марта 2004. године, од стране председника Русије Владимира Путина. Као дипломата од каријере и самозвани агностик, Сергеј Лавров обавља службу министра са готово “верском” ватреношћу. За време свог мандата помагао је руској дипломатији да стекне јачу игру и глас са већим самопоуздањем, чинећи је истовремено више прагматичном и мање ригидном.
Рођен је у добростојећој породици московских државних службеника. Отац му је пореклом Јермен из Тбилисија а мајка Рускиња, родом из Грузије.
Увек је био одличан ученик. Деценијама након завршене средње школе, често је говорио да је његов професор физике имао највећи утицај на њега, и лично и академски. Штавише, разматрао је да настави каријеру у науци, али је његова мајка, која је држала уносан положај у совјетском Министарству спољне трговине, успела да га убеди да уместо науке изабере дипломатију.
Завршио је московски Институт за међународне односе 1972. године, један од најпрестижнијих и најзатворенијих институција високог образовања у Совјетском Савезу. По завршетку студија, послат је да стиче дипломатско искуство у Шри Ланку. Тамо је добио задатак да континуирано анализира ситуацију у земљи, али је такође радио и као преводилац. На тој позицији био је до 1976. године. Потом се вратио у Москву да би радио у седишту Министарства спољних послова Русије.
Прецизан у својим изјавама, са великом пажњом на детаље, Лавров не спада у тип просечног дипломате. Он је врло неформалан у остваривању формалности и мајстор који може да каже много у само две речи. Иако одмери сваку реч, често пуни новинске наслове због псовки. Он је човек који се стриктно држи протокола, а опет има репутацију неконформисте. Познат је и по свом беспрекорном стилу пред камерама а понекад се појави пред новинарима у истрошеној мајици са сликом жаба које играју.
Један је од министара спољних послова са најдужим мандатом у историји Русије и Совјетског Савеза, па опет његове колеге и пријатељи сматрају да његов професионализам заузима друго место иза његове неодољиве личности. Због понекад претећег израза лица, у комбинацији са руским ставом према Сирији, зарадио је надимак "Мистер њет” (Господин не) међу западним колегама, термин који је првобитно скован у време Хладног рата да опише једног од његових претходника, Андреја Громика.
Као велики поштовалац шкотског вискија и италијанске кухиње, Лавров има репутацију као љубитељ удобности. Али, такође је познат и по томе да најмање једном годишње остави буран дипломатски живот да проведе неко време са својим пријатељима у сибирској дивљини. Страствени је сплавар, којим се бави преко тридесет година. Иако је изградио своју каријеру као човек који доприноси смањењу међународних тензије, његови пријатељи кажу да је такође веома добар у започињању кавге. Често воли да “забибери” своја кратка спољнополитичка упутства “напетим” анегдотама.
На питање: “Шта данас значи бити дипломата?”, Сергеј Лавров је одговорио: “Данас, прави дипломата је ерудита (лат. начитан) који има велико знање о историји, пре свега, своје земље, зна све ризике и догађаје који су се десили ван његове земље током протеклих година, векова и миленијума. Јер, данас се, у сваком региону света, историја враћа, било у облику препорода верских осећања или обнављањем пројеката некада моћних царстава која су тада пропала, али сада могу да оживе у другим облицима и уређењима”.
Сергеј Лавров је један од најбољих професионалаца које је руска дипломатија произвела. Он зна све механизме, све процедуре, а нарочито зна како и када да их искористи.