Шкотска на путу ка независности

Единбург, главни град и други по величини, био је центар Шкотског просветитељства у 18. веку и трансформисан је у комерцијални, интелектуални и индустријски центар Европе.

Глазгов, највећи град Шкотске са популацијом од нешто преко 584.000 становника, некада је био један од водећих светских индустријских градова и сада се шири.

Краљевина Шкотска појавила се као независна суверена држава у раном средњем веку и наставила да постоји све до 1707. године. Након што је ушла у унију са царством Енглеске и Ирске, она је ушла и у политичку унију са Краљевином Енглеском 1. маја 1707. године.

Правни систем Шкотске остао је одвојен од Енглеске, Велса и Северне Ирске, а Шкотска представља посебну надлежност у јавном и приватном праву. Наставиле су и да постоје правне, образовне и верске институције различите од оних у Енглеској.

Писана историја Шкотске почела је са доласком Римског царства у јужну и централну Велику Британију, када су Римљани окупирали територију данашње Енглеске и Велса. Према писању римских историчара Шкоти су пружали жесток отпор Римљанима, а у једном нападу су скоро потпуно збрисали 9. легију. Римљани су ипак извојевали победу и подигли Хадријанов зид да контролише племена са обе стране зида. Римска војна окупација трајала је 40 година на северу иако је утицај Римљана на југу био велики између 1. и 5. века.

Шкотска држава ушла је у великој мери у успешан и стабилан период између 12. и 14. века.

Како су у 18. веку трговинске тарифе са Енглеском укинуте, трговина је процветала, поготово са колонизованом Америком.

До америчког рата за независтост 1776. године Глазгов је био светска лука за дуван, доминантан у светској трговини. У 19. веку Глазгов је постао један од највећих градова на свету, познат као "други град краљевства“ после Лондона.

1878. године упркос противљењу Римокатоличке цркве обновљена је хијерархија у земљи, а католицизам је постао значајна деноминација у Шкотској.

Историјски Универзитет у Глазгову постао је лидер у британском високом образовању испуњавајући образовне потребе младих из средње класе, за разлику од високе класе. Универзитет Сент Ендруз је пионир у пријему жена на шкотским универзитетима. Од 1892. године шкотски универзитети су могли да признају дипломе женама и број жена се стално повећавао на универзитетима до почетка 20. века.

Шкотска има ограничену самоуправу у оквиру Уједињеног Краљевства као и заступљеност у парламенту Велике Британије. Извршна и законодавна власт пренете су на Владу и шкотски парламент у Единбургу.

Парламент Уједињеног Краљевства задржава власт над одређеном листом области експлицитно наведено у Закону Шкотске из 1998. године, укључујући порезе, социјалну заштиту, одбрану, међународне односе и емитовање.

Шкотски парламент има законодавну власт за све друге области које се односе на Шкотску, као и ограничену моћ да мењају порез на доходак. Шкотски парламент чини 129 чланова чији мандат траје 4 године. Краљица именује једног од чланова шкотског парламента за премијера. Остали министри именују првог министра у служе под његовом контролом. Заједно они чине шкотску владу, извршну руку децентрализоване власти.

2007. године шкотска влада је основала "Национални разговор“ о уставним питањима, предлажући низ опција као што су повећање овлашћења шкотском парламенту и одржавање референдума о независности Шкотске.

У 2012. процена је да је шкотски извоз  у УК био 26 милијарди фунти , од чега је 59 % ( 15,4 милијарди РСД ) приход од примарних извозних производа Шкотске укључују виски, електронику и финансијске услуге. Бруто домацћи производ ( БДП ) , укључујуцћи и нафту и гас произведеног у шкотским водама, процењена је на 150 милијарди фунти за календарску 2012 годину.

Ако Шкотска постала независна, она ће држати 95% текућих резерви нафте и гаса у Великој Британији. Шкотска има потенцијал обновљиве енергије, а велики ресурс су ветрови.