ЦИТАТИ ЈОВАНА ДУЧИЋА: "Наше мржње шкоде нама, више него нашем противнику"
06.06.2015.
19:04
Коментари (0)
Јован Дучић (1874 – 1943) рођен је у Требињу, живео у Мостару, а умро је у Америци. У српску поезију унео је дух француског парнасизма и симболизма. Дружио се са Шантићем и Светозаром Ћоровићем, уређивао је часопис Зора.
Јован Дучић је несумњиво живео буран и нимало пријатан живот, али захваљујући свему кроз шта је прошао, ми, његови читаоци, данас уживамо у поезији, прози и мислима које попут словних споменика стоје у ванвременском простору
- Чувај се онога који поружни када се смеје.
- Има људи који су храбрији пред смрћу, него пред животом.
- Иронични људи су често пуни духа. Њима су се увек дивили више него што су их волели.
- Извор несреће човекове лежи у његовом егоизму; у том што хоће да увек други раде за њега.
- Као глад, ни љубав нема очију, али љубомора нема памети.
- Кад би младост имала филозофију стараца, на свијету не би било ни једног сунчаног дана.
- Кад се узме колико на свету има глупана, лудака, подлаца и безличних људи, човек изгуби сваку љубав за живот у тако отровном зраку.
- Лепа је свака жена, осим оне која мисли да то није, и оне која мисли да то јесте.
- Љубав је највеће неспокојство и насиље над собом и другима.
- Љубав је озбиљна и света ствар, али су заљубљени – за чудо, увек смешни за све остале људе.
- Љубав у сумњама, то је највећа беда и најчемернији парадокс божји.
- Љубомора је несумњиво једно осећање које је извор најстрашнијих неправди и најпростачкијих наступа.
- Љубоморан мушкарац је морални идиот, а љубоморна жена је гора и опаснија од прељубнице.
- Паметан се човек ожени на време. У младости је брак ствар љубави, а у старости је ствар слабости и страха од самоће.
Прочитајте и: