Србија и Русија: Стабилни односи и договори за бољу будућност
БЕОГРАД - Потврда стабилних политичких односа две земље, непромењен став Москве према Косову и Београда према увођењу санкција Русији, као и могућност извоза одређених квота Фијатових возила на руско тржиште - главни су домети разговора руског председника Владимира Путина у Београду.
Предводећи делегацију која је бројала 150 чланова Путин је боравио у главном граду Србије поводом обележавања 70. годишњице ослобођења Београда и победе над фашизмом и 100 година од почетка Првог светског рата.
Путин се састао са српским званичнима, потписано је седам споразума, меморандума и протокола, а посета је завршена војном парадом "Корак победника".
Председник Србије Томислав Николић и руски председник поручили су да Србију и Русију повезују искрено и велико пријатељство, као и заједничка прошлост и добра будућност.
Николић је у разговору са Путином рекао да Србија у Русији види искреног и великог пријатеља и да је помоћ те земље драгоцена у очувању територијалног суверенитета и интегритрета посебно када је у питању Косово и Метохија.
"Знам да тај принцип чувате иако бисте можда могли другачије", рекао је Николић и додао да Србија у Русији види свог великог савезника, сарадника и партнера и да неће угрозити свој морал било каквим лошим понашањем према Русији.
Он је истакао да Србија данас нема непријатеља, да има мањих и већих пријатеља и поновио да у Русији види великог пријатеља.
Председник Русије поручио је да две државе имају пуно тога заједничког у прошлости, а да пред собом имају добру будућност.
Он је подсетио да су пре 70 година вођене борбе за ослобођење Београда оценивши да је то била "заједничка борба за исправну ствар".
Када је реч о Косову, Путин је рекао да званична Москва заузима принципијелан став који се не заснива само на пријатељским односима две земље већ и на међународном праву. "То је принципијелан став који неће подлећи никаквој промени", рекао је Путин.
Путин се потом састао и са председником Владе Србије Александром Вучићем, а на заједничкој конференцији за новинаре Вучић је захвалио руском председнику Путину што је у Београд дошао да заједно обележимо велики празник ослобођења, поновио да Србија неће Русији уводити санкције и да не одустаје од ЕУ а грађанима саопштио добру вест - да ће одређен број Фијатових возила моћи да се извезе у Русију.
"Добра вест за грађане Србије је да је председник Путин на моју молбу прихватио да одређену квоту Фијатових возила из Крагујевца извеземо у Русију, а договорили смо и да ћемо имати слободнији режим извоза сира, што је значајно за нашу пољопривреду", рекао је Вучић.
Вучић је рекао да су разговарали о повећању робне размене, о Петрохемији као и да је на прагу решење за нека питања из области енергетике.
Кад је реч о политици, Србија се налази на европском путу, рекао је Вучић и поновио да од тога пута неће одустати, а захвална је Русији што то поштује и не притиска је да од европског пута одустане.
Вучић се осврнуо и на предстојеће председавање Србије ОЕБС-у, истичући да ће Србија имати важну улогу и да ће дати допринос у решавању проблема у другим деловима света.
Путин је рекао да Русија очекује конструктиван дијалог са ОЕБС када Србија дође на чело те организације.
"Захваљујем председнику Николићу и премијеру Вучићу на позиву. Разговори су прошли у конструктивној, радној атмосфери. И наши трговинско-економнски односи се развијају веома добро", рекао је Путин.
Посебно је истакао пољопривреду као област са великим перспективама за сарадњу, додајући да ако се реализују споразуми који су данас постигнути онда извоз српских производа може да порасте са 130 милиона на 500 милиона долара за врло кратко време, као и да је, с друге стране, могуће да руске инвестиције у српску привреду могу бити удвостручене и за три године достићи шест до 10 милијарди долара.
Путин је поручио да Јужни ток не може бити реализован једнострано али да је дубоко уверен да је он користан за европске потрошаче.
На питање хоће ли бити гасне кризе у Европи ове зиме, руски председник је рекао да Русија не би желела да буде кризе те да ње сигурно неће бити руском кривицом.
Николић и Путин су раније данас полагањем венаца на Гробљу ослободилаца Београда одали почаст палима за ослобођење.
Путину је потом приређен свечани дочек испред Палате "Србија" уз највише државне и војне почасти, након чега се састао са Николићем и Вучићем.
Николић је након разговора уручио Путину Орден на великој огрлици председнику Руске Федерације, за изузетне заслуге у развијању и учвршћивању пријатељских односа између Србије и Русије.
Нешто после 16 часова почела је Војна парада „Корак до победника“, прва која је после 29 година одржана код Палате Србије и на Дунаву уз учешће око 4.500 припадника Војске Србије и више од 300 различитих покретних средстава наоружања и војне опреме.
Учествовала је и позната руска летачка групе "Стрижи", чији су пилоти са пет авиона "миг 29" наступили на завршетку.
Присуствовао је државни и војни врх Србије, представници делегације руског председника, представници дипломатског кора, црквени великодостојници, јавне личности и многобројни грађани.
Учесницима параде и грађанима обратили су се Николић и Путин, кога су грађани приликом доласка у свечану ложу дочекали овацијама.
Николић је поручио је на почетку да заједничка славна историја Србије и Русије трајна и нераскидива веза братства, пријатељства које је одувек било, јесте и биће на понос нашим државама и народима, на добробит сваком добронамерном човеку света.
Путин је рекао да је војна парада прилика да се изразе понос и захвалност ветеранима али и да се потрудимо да будемо достојни њихових подвига и славе.
Западни медији оценили су данас у својим извештајима да тамошње владе с посебном пажњом прате посету руског председника Србији.
У међувремену, нови известилац Европског парламента за Србију Дејвид Мекалистер изјавио је данас да ЕУ и НАТО не гледају благонаклоно на то што руског председника у Београду поздравља 4.500 српских војника, али и да Брисел очекује да Србија сачува своју проевропску оријентацију и после Путинове посете.
Западни медији закључили су да је посета и присуство на војној паради у Београду била прилика за руског председника да покаже да Москва и даље има утицаја у региону, док Србију, кандидата за ЕУ који покушава да балансира између Истока и Запада, донекле ставља у неугодан положај.