ШТА ЋЕ БИТИ СУТРА: Ово су четири могућа расплета грчке кризе

Могућност да се то догоди објавио је сајт конзервативног атинског дневника “Катимерини”.

"Да" на референдуму води ка споразуму с повериоцима и бржој нормализацији привреде Грчке, док "Не" води ка испадању Грчке из зоне евра, а можда и из Европске уније.

У оба случаја, пут којим ће Грчка кренути већ од понедељка "одлучујуће и зависи и од брзе промене састава владе, без губљења времена на нове изборе, а зависи и од толеранције кредитора".

Први од четири могућа сценарија је "Да" на сутрашњем референдуму, уз избегавање банкрота, тако што би влада одмах почела преговоре с повериоцима и пре 20. јула добила нов зајам којим би исплатила јулску рату Централној европској банци. Али, ;за то је потребна "брза промена у саставу владе", указује лист.

Нови споразум, ако би био постигнут у том случају, обухватио би нормализацију ликвидности привреде Грчке убацивањем 25 милијарди евра - колико износе краткорочне домаће обавезе државе, банке би се поново отвориле и почела би да им, као и раније, стиже помоћ Централне европске банке за очување дневне ликвидности.

Уз то би Међународни монетарни фонд могао с Грчком у року од накнадних месец дана - што предвиђа његов статут, постићи споразум о исплати јунске рате дуга коју је Грчка пропустила да плати.

По том најповољнијем сценарију, привреда Грчке би се нормализовала за шест до 12 месеци, пише лист.

Други сценарио је "Да" на сутрашњем референдуму, али уз банкрот грчке државе према ММФ-у и Централној европској банци, ако не постигне споразум с повериоцима до 20. јула.

У том случају би Европски фонд за стабилност морао да одлучи да ли ће Грчкој сместа дати већ предвиђени зајам од 130,9 милијарди евра, а и пред приватним кредиторима Грчке - комерцијалним банкама би била одлука о томе да ли ће јој дати нове зајмове.

Уз то би била нужна докапитализација грчких банака, уз "шишање" улога у банкама и ограничење располагања улозима на две године, као у ранијем случају Кипра.

По том, другом сценарију, привреда Грчке би се нормализовала за 18 до 24 месеца, пише лист.

Трећи сценарио је "Не" на сутрашњем референдуму уз "организовани банкрот", тако што би влада одбила да плати дугове, али би сместа почела преговоре с повериоцима о отпису дела дуга.

Иако би и у том случају грчка држава банкротирала према ММФ-у и Централној европској банци, ипак би Европски фонд за стабилност морао да одлучи да ли ће Грчкој сместа дати већ предвиђени зајам, док је врло вероватно да би бар поједини приватни кредитори Грчке - комерцијалне банке, захтевали да им она сместа исплати сав дуг.

Четврти сценарио је "Не" на референдуму уз "неконтролисани банкрот", тако што би пропала могућност преговора владе с повериоцима који би "Не" грчких гласача протумачили као глас за излазак Грчке из зоне евра и захтевали наплату свих њених дугова Европској централној банци, ММФ-у и Европском фонду за стабилност.

У том, најгорем случају, Грчка не би имала приступ међународни финансијским иституцијама, пословни и кредитни аранжмани са установама ван Грчке не би више важили, грчке банке би сместа биле проглашене неликвидним, те више не би уживале ни помоћ Европске централне банке за дневну ликвидност, а та банка би чак могла да захтева да јој се врати помоћ коју им је до сада исплатила.

У том случају грчке банке би до капитала могле да дођу само пленидбом улога својих штедиша.

Подједнако дуготрајна процедура, упозорава "Катимерини" на крају анализе, била би и промена валуте - поновно увођење драхме, и Грчка би бар једно време користила две валуте: драхму за домаће потребе, а евро за плаћања у иностранству.

По том, најгорем сценарију, домаћа тражња би се срушила, инфлација скоковито расла, нова драхма би сместа девалвирала, привреда би пропадала и "Грчка би отишла из Европе", закључује "Катимерини".