ОРБАНЕ, ЗАБОРАВЉАШ! Шта да је Југославија '56. дигла "зид" пред мађарским избеглицама? (ФОТО)
Читава ЕУ на удару је највеће миграционе кризе од завршетка Другог светског рата. Но, начин на који Унија, а нарочито поједине њене чланице, поступају у тој кризи далеко је испод стандарда и принципа који се од њих очекују.
Бежећи од рата, више хиљада избеглица са Блиског истока и севера Африке кренуло је на дугачак и тежак пут ка некој од земаља Европске уније, тражећи мир, стабилност и боље услове живота.
Међутим, данас смо у ситуацији да оне државе које теже чланству у ЕУ показују већу дозу хуманости у свом малом прсту него читава Европа заједно. А у самој ЕУ, најнехуманија је одлука Републике Мађарска чије решење мигрантске кризе је да затвори своју границу према Србији и подигне зид висок четири метара, окружен бодљикавом жицом.
Без обзира на "зид" који их чека пред Европом, избеглице заслужују да њихова људска права и достојанство буду у потпуности испоштовани, независно од њиховог правног статуса.
Уосталом, исто су очекивали и Мађари од Аустријанаца и Југословена када су они пре 59 година бежали од совјетских репресалија.
Крвава јесен '56
Целокупни политички врх у Мађарској, на челу са Виктором Орбаном, изгледа да је заборавио јесен 1956. године када је почео и завршио се у крви устанак мађарског становништва против комунистичког режима тадашње НР Мађарске и њених совјетских покровитеља.
"Мађарска револуција" почела је као спонтани револт студената пред зградом парламента у Будимпешти, да би у свом врхунцу укључила и више хиљада људи из целе Мађарске.
Мађарска револуција 1956.
У периоду од 23. октобра до 10. новембра 1956. године трајао је мађарски устанак којим је збачена просовјетска влада.
Уласком совјетских тенкова у Будимпешту 4. новембра, почео је крвави обрачун са устаницима и крај мађарске побуне.
Поразом устаника, почела су хапшења Мађара. Пред судовима је изведено преко 22.000 људи, а њих 13.000 је завршило у затворима широм земље.
Као последица устанка, преко 200.000 мађарских становника постали су избеглице.
Бежећи од репресалија и казни за устанак, највећи део њих кренуо је ка Аустрији, а око 20.000 мађарских избеглица нашло се почетком и у пролеће 1957. године у прихватним центрима широм Ф.Н.Р. Југославије.
Почетком 1958. године југословенске власти су решиле проблем избеглица уз одлучујућу помоћ УНХЦР-а и Међународног комитета за европске миграције.
Према званичним југословенским подацима и подацима Уједињених нација, од 23. октобра 1956. до 31. децембра 1957. године, 19.857 лица пребегло је на територију Југославије, 16.374 емигрирало је на Запад, 2.773 лица је репатрирано и само 634 избеглице су се интегрисале у југословенску средину.
Да је Југославија одлучила да затвори своју границу и подигне зид пред скоро 20.000 Мађара који су бежали од грађанског рата и политичког прогона, судбина на коју би осудила те људи пред новим режимом који је хапсио устанике на све стране била би страшна и нехумана.
Чињеница да то сада раде Мађари (у нешто другачијим околностима) према избеглицама са Блиског истока и Африке, изгледа да превише и не брине власт у Будимпешти, чији "зид" сваким даном све више напредује.
Овај историјски испит из хуманости Мађарска није положила. Међутим, постоји и други проблем. Намали број држава у Европи прећутно одобрава овакав потез Мађарске.
Они сматрају да масовна имиграција угрожава стабилност Европе, као и стабилност њених чланица, и указују на ризике по безбедност које носи "мешање разних култура и религија". Они с тога позивају да се поштују закони ЕУ и упорно одбијају притисак Немачке и Француске да се крше правила шенгена, док истовремено санкционишу Мађарску која та правила поштује.
