Шта је заједничко Шпанској инквизицији и Исламској држави?
Један од најважнијих ритуала Шпанске инквизиције био је ''ауто да фе'', ритуал који је означавао јавно покајање. ''Кривца'' су том приликом облачили у карактеристичну одећу жуте боје са мотивима пакла, демона и пламена. Исто данас чини Исламска држава облачећи своје жртве у наранџасте комбинезоне.
Израз ''ауто да Фе'' значи ''чин вере/верски чин'', а касније је почео да се везује за спаљивање на ломачи.
Израз се односи на ритуал јавног кајања оптуженог јеретика или отпадника који се одвијао након суђења шпанске или португалске инквизиције. Ауто да фе означава и свечано спаљивање јеретика у Шпанији, Португалу и њиховим колонијама до краја 18. века с циљем да се застраше противници католицизма и краљевог апсолутизма. Последњи овакав инцидент се догодио 1850. године у Мексику. Међутим, данас и даље патимо од главног постулата који је посејала Шпанска инквизиција – ''ако се не придржавате моје вере, бићете уништени''.
Данас, Исламска држава постаје светски симбол за екстремизам, суровост, верски диктат и исључивост, а њихови зверски поступци преплашили су цео свет. Више пута се указивало на бесмисао имена који ова терористичка група носи, то је учинио и председник Сједињених Америчких Држава Барак Обама приликом обраћања нацији – синтагма Исламска држава нема рационалну основу јер Исламска држава није исламска, јер ниједна религија не заговара свирепост, а свакако није ни држава, и далеко је од конструкције коју савремени свет тако назива.
Погледајте и:
Свирепа као ИС, инквизиција представља прилично згодну паралелу. Када је почела да делује, у Француској у 12. веку, инквизиција је прогањала управо мањинске групе, као што то данас чини ИС када су у питању хришчани и Јазиди.
Свакако, ИС је модерни феномен, дете друштвених медија, а не само повратак средњем веку. Међутим, основна ствар која их повезује јесте изгледа хронична потреба за уништавањем у име вишег циља. Обе показују колико далеко из човека оде хуманост када се у глави роди ''фикс идеја''.
Није реч само о религији, политичкој идеологији, правдању свирепости и зверског понашања божијом заповешћу, већ о томе да дело што је насилничкије, нељудскије и језивије постаје значајнији доказ о посвећености циљу, што је резултат изокренутих норми у којима је добро постало зло, а зло добро.
Свакако да није оправдање, али лакше је уочити зло које ИС сеје посматрајући са стране, док су људи који су део ове организације превише уплетени да би могли објективно и рационално да расуђују, а посебно треба узети у обзир чињеницу да ИС пружа ону врсту подршке својим члановима коју не могу да добију на другој страни, закључује Ал Џазира. Слично је било и када је реч о инквизицији – стотине просечних грађана посматрале су пасивно, ако не и срећно, терор који је вршен над жртвама.
Погледајте и:
