ЖИВОТ ЈЕДНЕ СТЈУАРДЕСЕ: Шта се крије иза неизбежног осмеха?
"Људи мисле да су стјуардесе само конобарице које путују и обилазе. Није све баш тако лепо као што се чини. Већину тог слободног времена које имају у неком граду, стјуардесе проведу у спавању", почиње своју причу једна стјуардеса.
Први лет
Петра живи сан многих девојака већ две године. Прву вожњу кроз облаке памти на мало чудан начин када је била принуђена да преиспита себе да би схватила да жели да јој канцеларија буде авионска кабина.
"Кад одеш на први лет ти не радиш већ посматраш колеге. Ти си на првом лету у ствари посматрач и тај лет је мени био јако чудан, јер све оно што си учио, видиш уживо како се ради. Моја очекивања су се већ тада испунила, али је толико било информација да ми је било тешко. Онда се запиташ да ли ти то заправо можеш да радиш, али када уђеш у рутину, онда је све једноставно. Најбитније за овај посао је ипак да будеш насмејан, да си природан, да имаш мало среће и да знаш енглески", прича Петра (26).
Стјуардесе нису конобарице
"Жао ми је што људи мисле да смо ми конобарице у ваздуху, што уопште није исправно, јер смо ми обучене да пружимо путницима и прву помоћ уколико затреба. Спремне смо да евакуишемо путнике за 90 секунди у случају неке непредвиђене ситуације. То је наш посао."
Спавање уместо провода
Иако су прве асоцијације на помен речи "стјуардеса" путовање и провод, није све баш тако лепо као што се чини. Већину тог слободног времена које имају у неком граду, стјуардесе проведу у спавању.
"Људи мисле да стјуардеса само путује и обилази, уопште није тако. Када су у питању прекоокеански летови, они су увече касно и онда проведемо у авиону од 12-15 сати. Када стигнемо тамо имамо слободно рецимо 48 сати, али од тих 48 сати барем 20 је потребно за адаптацију и одмор од лета. Ако се добро организујеш можеш да обиђеш место у коме си", објашњава нам ова млада стјуардеса.
Балканци не воле да слушају жене
Колико год посао стјуардесе изгледао занимљив, оне морају бити спремне на различите непријатности које су неминовне, с обзиром на то да се на летове укрцава велики број људи најразличитијих култура.
Класе су ипак битне
"У бизнис и првој класи су људи који хоће мало више пажње, али смо на то и спремни, јер знамо да се ради са захтевнијим људима. Психички се спремиш за то да су они такви. Мораш да се смејеш и да на неки начин трпиш то њихово понашање."
"Долазе нам на авион свакакви људи, заиста. Индијци имају специфичне захтеве, јако су неуредни. Лепе жваке, бацају, много су некултурни. Када су Срби у питању, и даље се осећа тај балканизам. Ако рецимо нас четири девојака ради, и ако им ми дамо стриктна упуства, дешава се често да неће да нас послушају и буду јако дрски, јако непријатни и онда смо у ситуацији да им једноставно покажемо ауторитет, да не би правили негативну атмосферу. Такође се дешава и да путници добију напад панике", каже наша саговорница.
Нељубазност се плаћа отказом
"Ако будеш безобразан према неком путнику, одговориш на начин на који није требало, можеш да добијеш отказ. Знам девојке које су тако у неком моменту 'пукле', одреаговале и добиле отказ. Ако ти путник напише неки извештај, такође, а јако је тешко доћи до тог посла."
Мали пех
Без обзира на сву професионалност и љубазност коју морају да поседују девојке у оделу са капицама, дешавају се и мали пехови:
"Скоро сам просула сок жени у крило сасвим случајно, али шта да се ради. Извинила сам се два три пута. И у таквим непредвидивим тренуцима заиста је битан став, ако ти покажеш да си нормалан и насмејан, путници ће лепо реаговати.Дала сам јој влажне марамице, понудила је неким пићем и све је било ок."
Бурма
На питање да ли су удварања путника честа, каже да када виде бурму на њеној руци, ништа не покушавају, али и да су суздржани и према њеним слободним колегиницама.
Посао без мане
Без обзира на све, Петра не оспорава све предности посла девојке у облацима. Осим занимљиве природе и динамике коју има, овај посао јој је донео и много веће финансије него било који други, али и попусте за летове у многе светске престонице. Када су у питању мане овог посла, Петра тврди да их нема. Иако има мужа и двогодишње дете, и често је одсутна, ипак стиже све.
"Ја сам својим послом задовољна, срећна и пре свега испуњена. Не односим проблеме кући. Једино што је неопходно пазити на исхрану, јер сам већ једном завршила код лекара, али свакако планирам да се овим послом бавим бар још петнаест година, ако ме здравље послужи", закључује наша саговорница.
Прочитајте и:
