Речник ситних лажи
Ствари које изговарамо, а не мислимо.
Сви лажемо, то је чињеница. Питање је само, колико ћемо допустити себи да изговарамо лажи? Ако оне никога не повреде, онда је све у реду.
Шта ми кажемо је једно, а шта мислимо је друго. Прочитајте "речник" ситних лажи.
Кажете: "Твоја мачка је слатка", а мислите колико мрзите мачке.
Ако се нешто десило, на пример, питале сте другарицу да вам донесе хаљину коју сте јој позајмиле јер имате важан састанак и она то није урадила. Кажете јој да не брине, али уствари желите да је убијете.
Не желите да идете у град и изговарате: "Не осећам најбоље. Боље је да останем код куће", а уствари ћете гледати серију "Наранџаста је нова црна" или маратон "Секс и града".
Када касните, ту је оно познато: "Стижем за 5 минута", а уствари сте тек изашле из стана.
Пријатељица вашег дечка се породила и отишли сте да видите бебу. Као и за сваку кажете да је преслатка, али су вам заправо све бебе исте.
Колегиница са посла вас је замолила да урадите нешто јер она није стигла. Кажете да завршавате, али сте заборавиле о чему се ради све док она то није споменула.
Неко вас зове, а знате какав вас разговор очекује. Кратко и јасно кажете да не можете да причате јер управо улазите у превоз или ауто. Истина је да само желите да се конверзација што пре заврши.
"Како се зовеш?" Питате некога за име, а уопште вас не занима јер сте 100 посто сигурне да ћете опет заборавити. "Ивана? Сања? Упс, Дијана. Извини."
Не желите било какву везу са дечком и кажете оно што увек кажете када вам се неко не свиђа: "Тренутно не желим озбиљну везу." Желите, али не са њим.
"Мислим да је ред да једном одемо на пиће. Сто година се нисмо виделе!" Јесте, нисте се виделе, али да нека од вас стварно жели то пиће, она би позвала, зар не? Већа је могућност да опет налетите једна на другу.