Сваки десети нема да плати адвоката

У те категорије спадају: деца без родитељског старања, особе у поступку одузимања или с одузетом пословном способношћу, жртве породичног насиља, тортуре и трговине људима, као и азиланти.

Ово су новине које доноси Закон о бесплатној правној помоћи. Према речима Чедомира Бацковића, помоћника министра правде за европске интеграције, закон је тренутно пред међународним институцијама и Европском комисијом, које анализирају да ли је у складу са правним тековинама ЕУ, европским стандардима и пракси. После тога иде у Владу, а пред посланицима би требало да буде пре летње паузе, пишу "Вечерње новости".

"Закон дефинише 12 врста поступака када није могуће добити бесплатну правну помоћ, међу којима су привредни спорови, поступак регистрације правног лица, накнада штете за повреде части и угледа, кривична дела по приватној тужби, када вредност спора вишеструко надмашује причињену штету, када је захтев супротан закону или када је злоупотребљено право на бесплатну правну помоћ", наводи Бацковић.

Невладине организације су имале много примедби на нацрт овог закона, тврдећи да ће сузити број оних који ће моћи да конкуришу за помоћ, да ће их свести на социјалне случајеве, као и да није добро што је заступање пред судом дозвољено само адвокатима и представницима локалне самоуправе.

"Свесни смо да је лакше основати НВО или се у њу учланити, него завршити правни факултет и положити правни испит. Али, Министарство правде мора да брине о интегритету и квалитету судских процеса. Посвећени смо учешћу цивилног друштва у законодавној делатности и зато смо спровели опсежну јавну расправу и финалну верзију закона унапредили многим предложеним решењима. Али суштина демократије је  у балансирању супротстављених инетереса, који су у овом случају жеље ентузијаста да бесплатна правна помоћ буде пружана свима као и здравствена заштита и с друге стране ограничења финансијских капацитета државе", истакао је Бацковић.