СП У ФУДБАЛУ: Кратка историја једне опсесије

Све велике и лепе приче имају скромне почетке и плод су прегалаштва занесењака и ентиузијаста који су морали да пређу седам мора и седам гора не би ли своју идеју прожету добром намером спровели у дело. Прича о Светском првенству баш је таква, а захваљујући једном Французу израсла је у највећи фудбалски спектакл на планети и са Олимпијским играма чини спортски дует без кога се не може.

Жил Риме постао је председник ФИФА 1921. године. Заљубљеник у тада млад спорт, Риме је за свој највећи циљ поставио организацију светског првенства на коме би учествовали професионални фудбалери. Препреке су биле многе, а највећа скептицизам саговорника који су сматрали такав подухват неизводљивим. Узмимо у обзир да је међуратни период био време економске кризе, време када идеја интернационализма и припадности једном свету није била јака као данас и, коначно, време када превозна средства нису омогућавала брза и удобна путовања са краја на крај света.

Пошто је фудбал избачен са Олимпијаде која се играла у Лос Анђелесу, Риме је одлучио да нађе државу која би угостила шампионат планете. Избор је пао на Уругвај јер је та земља једина била спремна да плати трошкове превоза и смештаја учесницима. Мали сусед Бразила и Аргентине на такав се корак одлучио јер је славио век независности, тј. Сентенарио, по коме је назван стадион на коме се играо Мундијал. Многе европске селекције одбиле су да учествују због велике удаљености, али и због самољубивости. Енглеска је, као колевка фудбала, бојкотовала турнир јер је напустила ФИФА 1920. Острвљани "нису хтели да играју са земљама са којима су ратовали", а делом због нарциосоидног осећаја да они, као изумитељи, не морају ни са ким другим да одмеравају снаге.

Турнир из 1930. једини је на коме се учествовало по позиву, а већ за следећу смотру игране су квалификације. Први светски првак постао је домаћин Уругвај који је у финалу савладао великог суседа, Аргентину, са 4:2. У полуфиналу Уруси су савладали Југославију, а један детаљ и данас копка љубитељу фудбала из наше земље. Лопту која је отишла у аут, полицајац је убацио у терен, домаћи су наставили игру и постигли гол. Ипак, то је прича за друго место и време. Мада у Србији влада уверење да је Југославија освојила треће место, тј. да га је поделила са Сједињеним Државама, на сајту ФИФА и по њеној архиви, наша репрезентација освојила је четврту позицију.

Следећа два првенства играна су у Европи, а установљена је институција квалификација преко које је 16 селекција стицало право учешћа. Јужноамеричке земље бојкотовале су турнир 1934. да би узвратиле Европљанима за 1930, а 1938. само је Бразил дошао у Европу. Други Мундијал освојила је домаћа Италија победом над Чехословачком. После продужетака било је 2:1. Првенство је послужило за агресивну промоцију режима Бенита Мусолинија (две године касније исто ће урадити Хитлерова Немачка која је била организатор Олимпијских игара). Вреди напоменути да је у Италији заиграо Египат, прва афричка селекција на Мундијалу.

Италија је тријумфовала и на трећем првенству које је одржано у Француској 1938. године, савладавши Мађарску - 4:2. Уследила је пауза због Другог светског рата.

Послератна фудбалска епопеја настављена је у Бразилу 1950. Енглеска се вратила под окриље ФИФА и по први пут је заиграла у црèме де ла црèме, мада без успеха. Уругвај је прекинуо самовољну апстиненцију и на другом учешћу зарадио другу титулу, јер је био најбољи у финалној групи. Актуелни шампион Италија није успела да забележи хет-трик, понајвише због авионске несреће у којој је страдао готово цео тим ФК Торина који је чинио окосницу репрезентације. Политика је умешала прсте још једном. Првенство су бојкотовале све државе комунистичке Европе сем Југославије (која се 1948. завадила са СССР), а Западној Немачкој и Јапану није било дозвољено да учествују.

Пети шампионат у Швајцарској поставио је многе рекорде, а први је који је преношен на телевизији. Највише голова по мечу (5.38), најефикаснија селекција (27 голова Мађарске, 5.4 по утакмици), најефикаснији меч (Аустрија-Швајцарска 7:5), највећа победа (Мађарска-Боливија 9:0, 20 година касније Југославија је савладала Заир истим резултатом), само су неки од постигнућа која ни до дана данашњег нису надмашена. Иако поражена са 3:8 у групи од Мађарске, Западна Немачка је у финалу победила нашег северног суседа са 3:2, што је једно од највећих чуда у историји Мундијала. 

Бразил је освојио шесто првенство у Шведској 1958, а по први пут је победник била држава изван континента на коме се одржавао шампионат. На овом првенству за Бразил је наступио Едсон Арантес до Насименто Пеле, један од најбољих играча које је свет видео. "Кариоке" су у финалу потукле домаће Швеђане са 5:2 и по први пут узеле светску круну. На турниру је коначно наступио и Совјетски Савез, али је стао у четвртфиналу.

Седма светска смотра одржана је у Чилеу 1962. Бразил је постао трећи тим са два наслова првака, победивши Чехословачку са 3:1 у завршном мечу. Домаћи Чиле освојио је бронзу победом над Југославијом од 1:0. Занимљивост вредна помена јесте гол из корнера, једини на Мундијалима, који је Колумбијац Цол дао легендарном Лаву Јашину из СССР. Првенство су, између осталог, обележиле лоше партије Пелеа и поменутог Јашина.

"Горди албион" дочекао је својих пет минута 1966. Нација која је измислила "најважнију споредну ствар на свету" била је домаћин и победник осмог светског купа. Енглези су после продужетака оборили на плећа Западну Немачку - 4:2. Новитет виђен 1966. јесте комерцијализација - уведена је маскота и направљен лого турнира. И овога пута такмичење није могло да прође без проблема. Афричке земље су се повукле из квалификација јер је ФИФА обезбедила само једно место за Азију, Африку и Аустралију са Океанијом, док је Јужној Африци учешће забрањено због расне подвојености у земљи. Поред тога, победнички пехар, назван "Трофеј Жил Риме", нестао је на неколико дана, али је на срећу пронађен.

Мексико је угостио светску елиту 1970. године. Трећи пут тријумфовао је Бразил. Пеле и другови савладали су Италију са 4:1. "Азури" су по свој прилици платили цех за напорно полуфинале у коме су играли са Западном Немачком. Италијани су "панцере" савладали тек после продужетака у којима је пало рекордних пет голова. Франц Бекенбауер играо је до краја меча са сломљеном руком јер је "елф" потрошио дозвољене измене. Најбољи играч турнира био је Пеле, а најбољи стрелац Герд Милер из Немачке. Сходно завештању Жила Римеа да троструком шампиону трофеј припадне у трајно власништво, Бразил је однео оригинални пехар у Јужну Америку. Нестанак врча 1966. као да је најавио 1983. када је "Трофеј Жил Риме" украден заувек.

Јубиларно десето првенство организовано је 1974. у Западној Немачкој, која је и тријумфовала, победивши Холандију са 1:0 у финалу. Турнир су обележили Пољаци који су савладали Аргентину, Италију, а у борби за бронзу и Бразил, као и Холанђани са револуционарним "тоталним фудбалом". Такође, новитет је био шампионски пехар. Пошто је претходни остао Бразилу, изливена је тзв. Богиња, тешка 6 килограма злата од 18 карата.

Случајност или не, домаћини праве добре резултате на светском првенству. Аргентина је угостила 15 страних селекција 1978. и испратила их као нови планетарни владар. У финалу је пала Холандија. После 90 минута било је 1:1, а "гаучоси" су у продужецима постигли два гола против "лала" за које није играо Кројф. Легендарни фудбалер Ајакса и Барселоне одбио је да учествује на Мундијалу због политичкиг разлога. Лепа вест за Африку била је победа Туниса над Мексиком (3:1), први тријумф неке селекције са Црног континента.

На турниру у Шпанији 1982. учествовало је 24 тима, за разлику од 16 колико се такмичило од 1934. Славила је Италија, а капитен "азура" Дино Зоф постао је најстарији играч шампион света. У финалу је пала Западна Немачка - 3:1, док је Пољска још једном одиграла одлично и освојила бронзу. Мађарска је победила Ел Салвадор са 10:1 и изједначила свој и рекорд Југославије победом од девет голова разлике.

Мундијал 1986. одржан је по други пут у Мексику, а детаљ из четвртфинала Аргентина-Енглеска засенио је све, па чак и тријумф "гаучоса" над Западном Немачком од 3:2 у финалу. 

Дијего Армандо Марадона, уз Пелеа најбољи играч свих времена убацио је лопту у мрежу "Гордог албиона" - руком. Енглези су се бунили, штавише и данас жале за тим моментом, али није вредело. Омалени Марадона био је један од најзаслужнијих за другу титулу која се славила у Буенос Ајресу и осталим градовима и селима јужноамеричке државе.

На првенству 1990. у Италији славом се овенчала Западна Немачка, победом над браниоцем трофеја Аргентином - 1:0. Највећу прашину подигао је голман Чилеа Рохас који се сам посекао жилетом током меча са Бразилом, глумећи повреду од пиротехнике која је пала поред гола. Чилеанци нису хтели да одиграју утакмицу до краја, позивајуће се на повреду свог чувара мреже. Када је превара откривена, Чилеу је забрањено учешће на следећем турниру, док је Рохас суспендован на 12 година.

Сједињене Америчке Државе су 1994. организовале 15. светски куп. Бразилци су четврти пут завредили ловоров венац и пехар, победивши на пенале (3:2) Италију. Роберто Бађо промашио је једанаестерац у последњој серији и уписао се на листу великана који нису погодили када је било најважније. Најбољи играч такмичења био је Ромарио из Бразила, а рекорд је поставио Рус Олег Саленко са постигао пет голова на једном мечу. Камерунци су у поразу од 1:6 чак пет пута лопту из мреже вадили после Саленковог ударца. Трагедија је испратила турнир у САД. Андрес Ескобар је постигао аутогол у мечу САД-Колумбија, а 10 дана касније пронађен је мртав управо због те неспретне реакције.

У Француској 1998. заиграла је Југославија, суспендована са претходне смотре због санкција УН. Уз нашу селекцију, на Мундијалу је заиграла и Хрватска која је заузела одлично треће место. На листу бесмртних уписала се репрезентација домаћина. "Галски петлови" су головима Лилијана Тирама савладали Хрватску (Тирам никада пре није постигао ни један погодак за национални тим) у полуфиналу, док је у финалу пао Бразил - 3:0. По први пут на Мундијалу учествовала су 32 тима.

Јужна Кореја и Јапан удомили су најбоље светске тимове 2002. Никада раније Азија није уживо гледала светско првенство и никада раније нису две земље биле домаћини. Шампионска Француска прошла је као бос по трњу. "Триколори" су испали још у групној фази, док је Сенгал представљао право освежење, као и Турска која је била бронзана. По пети пут шампион је постао Бразил, што је рекордан број титула. Играчи из земље самбе, фудбала и карневала надвисили су Немачку са 2:0 у последњем мечу турнира.

Немачка се прихватила организације првенства 2006. "Елф" није успео да узме четврти пехар, али јесте - италија. "Азури" су у финалу савладали Француску на пенале - 5:3, пошто је после 90 минута било 1:1. ФИнале је, поред тријумфа Италије, обележио неславан завршетак каријере Зинедина Зидана који је главом ударио дефанзивца противника, Марка Матерација. Бразилац Роналдо досегао је 16 голова на Мундијалима и тако престигао prethodnog рекодера, Немаца Герда Милера. Наша репрезентација се, после краљевског, социјалистичког и федералног имена Југославије, појавила као Србија и Црна Гора, али је такмичење завршила са сва три пораза.

Недуго после Азије, и Африка је по први пут дочекала најбоље што Земља има да понуди. Јужна Африка 2010. била је организатор једног од најмање ефикасних турнира. Шампион Шпанија постигла је само 8 голова на 7 утакмица. Прваци са Иберијског полуострва у финалу су савладали Холандију голом Инијесте у 116. минуту, у продужецима.

Била је ово краћа историја Светског првенства у фудбалу о коме се може писати причати данима, а да не понестане мотива и куриозитета. За 19 дана почеће 20. епизода најлепше приче коју фудбал пише већ 84 године. 

А, све је почело са добром вољом и непресушном енефријом једног човека.