Тачскрин уређаји би ускоро могли баснословно да поскупе, ево и зашто!
На ово слабо можемо да утичемо.
Екрани осетљиви на додир нам стижу у свим могућим варијантама, од оних за огромне телевизоре, преко пећница и фрижидера, па све до паметних телефона, сатова и таблета.
Ипак, управо та експанзија технологије има и своју лошу страну - сировине које су потребне за израду екрана нису неограничене, а заменског решења нема. Екрана је све више, а индијум (материјал који се користи за производњу тих екрана) је већ сада достигао цену од 900 долара по килограму. Индијум је још увек веома тешко заменљив с обзиром на то да се проводност, стабилност и прозирност не могу постићи нано жицама од сребра, карбонским нано честицама и другим материјалима.
У случају да се у неко скорије време не пронађе одговарајућа замена за индијум, екрани осетљиви на додир би могли да постану баснословно скупи.
Нада наравно постоји, а огледа се у графену - он је скоро у потпуности провидан, али је истовремено и толико густ да ни најмањи атоми гаса не могу да прођу кроз њега. Поред тога, електрицитет проводи једнако добро као и бакар. Као материјал, графен има изузетно специфична својства. То је велики кристал, који је веома јак – сто пута јачи од челика – а може се растегнути и до 20 одсто.
Овде су међутим присутни неконзистентност квалитета као и проблеми приликом израде графена, али истраживачи и даље траже решење.
