ТЕРЗИЋ ЗА СРБИЈУ ДАНАС: Титула води Звезду ка стечају!

Хтео је три пута да постане део Црвене звезде, није то успео као фудбалер, али је зато имао прилику да као руководилац и добар организатор помогне клубу који воли, за који је одмалена навијао и на крају по  Звезди и добио име Звездан. Први пут је то било 1999, кад је Владимир Цветковић одлазио, а други пут 2004, кад је Драган Џајић био председник. Али, стигао је Звездан Терзић тек из трећег покушаја,  ове године, у најтежем тренутку на Маракану. Клуб је елиминисан из Европе, дугови огромни, претио је стечај. И тад би свако норналан ставио прст на чело и запитао се, треба ли ми то, зашто себи да стављам омчу око врата? Ипак, рођени лидер и вешти организатор дошао је у осиње гнездо, да покуша ту да нађе мед. Не за себе, него за највећи клуб у земљи, он тврди на Балкану.

-  Кад су ме звали да дођем у Црвену звезду, рационалан одговор би био "нећу или не хвала"! Али, Црвена звезда је велики изазов за свакога ко живи и егзистира у свету фудбала. Ушао сам овде 17. јуна, кад је клуб био пред банкротом. Требало је вратити хитно неке дугове, направити тим, јер готови сви играчи могли су да оду, да туже клуб и добију раскид уговора. Е, ја сам размишљао емоцијама, а не рацинално. Цео живот мислим да сам рођен за велика дела, да најбоље функционишем кад сам под великим притиском. На крају, мало је ко прошао голготу у животу коју сам ја прошао, и ево видите ме живог, здравог, насмејаног. И да се вратим и све то поново прођем,  опет бих  размишљао на позитиван начин.

-  За сада није помогло ништа, тек треба да помогне. Треба поставити јасан циљ, а ми овде у Црвеној звезди га нисмо поставили. Ја сам га поставио сам себи. Мени је жао што нисам дошао на Маракану те 1999. године или 2004. Звезда сигурно не би била у ситуацији у каквој је сада. И поред свега мислим и верујем да се клуб може спасити.  Мени је отац једном приликом рекао: ”Сине, ћути и ради, да је то добро, не би тебе запало. " Е, сад из свега извлачим шта је реалан циљ. Кад се гледа навијачки и емотивно, осећам да је велики раскорак између жеља и могућности.

- Не може у исто време две или три ствари, ми бисмо и јаре и паре. Кад сам дошао, схватио сам да је моја мисија да спасем клуб. Претила је опасност да се Звезда угаси. Није могла да добије ни лиценцу за такмичење. На промоцији тренера Лалатовића, кад нам је искључена и струја, рекао сам у каквом је стању Звезда.  Људи су то примили к знању, причали пар дана о томе, а онда прешли на причу о титули. 

- Свестан сам ја тога. Успели смо да се организујемо, спасемо клуб, доведемо тренера, играче. Ни један фудбалер од мог доласка није поднео захтев за раскид уговора. Добили смо такмичарску лиценцу, не преко Томислава Караџића, односно ФСС, него смо сваки динар платили. Регистровали смо све играче по прописима ФСС, јесте то ишло споро, па смо стартовали са прошлогодишњим тимом, односно остатком  од шампионске екипе. Почели смо првенство и освојили бодова колико смо освојили и ја сам задовољан.

- Није проблем што нам Партизан бежи четири бода, није проблем да је та разлика и већа. Није чак ни то што клуб дугује 50 милиона евра. Проблем је што сам ја овде пет месеци. Проблем је што клубу треба 12 милиоан евра годишње за нормално функционисање, а што значи милион месечно. Да би то имала, Звезда мора да приходује, а откад сам ја овде,  клуб живи пет месеци без једног јединог динара. Ми живимо, људи долазе на посао, омладински погон ради, први тим игра. Освојено је 27 бодова. Срећа наша што је до краја првенства остало још три меча и што смо неки наш ентузијазам и љубав према Звезди успели да изгурамо пет месеци. Не може ”ролс-ројс” да иде без горива, џабе што је ”ролс-ројс”. Мора се платити струја, вода, ошишати терен, платити играчима бар да имају шта да једу. Ја сам презадовољан како то успевамо.

- Да. Морамо да ојачамо менаџмент, изаберемо нови Управни одбор, тад ћемо ја и моји сарадници до краја децембра видети којим правцем ће да иде Црвена звезда. Да ли ћемо моћи да реализујемо бизнис план који смо спремили, али ћемо бити начисто шта нам је чинити.

- Чекају нас стратешки тешке одлуке. Ми смо већ сада у дилеми шта урадити и којим путем ићи. Један правац је да у децембу доведемо 4-5 искусних играча који доносе квалитет и ми ћемо бити шампиони. Можемо у мају да славимо титулу, али ћемо доћи у ситуацију да у јуну имамо дуг од 65 милиона евра. Ми морамо да решимо да ли ћемо да сачувамо и стабилизујемо клуб или идемо у нове проблеме. Ако желимо да га сачувамо, морамо да редукујемо трошкове. Звезда не може доведе скупе играче, плаћа обештећења, него морамо да гурамо наше клинце. Значи, морамо да се определимо и кажемо, у реду,  циљ је да гурамо изгурамо нашу децу, будемо међу прве четири екипе што гарантује излазак у Европу, или да кажемо, идемо на титулу по сваку цену. Титула се не осваја са Луком Јовићем и Вулетом Јовановићрем, титула се не осваја са играчима од 16-17 година.

- Да је Црвена звезда мој приватни клуб, да приступ руковођењу буде домаћински, ја бих се определио за опцију подмлађивања. То значи утезање фирме, подмлађивање тима и гурање Звездине деце. То нису лаке одлуке, али да ли ће то звездашка јавност прихватити или хоће да се 15. маја радује титули, а 15. јуна да иде у стечај. Дилема је озбиљна. Ја сам економиста, знам како бих урадио.

-  Потпуно другачија ситуација је у ОФК Београду. Тамо је постављен систем да морају сами да произведу нешто од чега ће клуб да живи. Ја сам 17 година био у ОФК Београду и за 17 година никад нико клубу није дао ни динар. Ни град, ни држава ни општина, ни јавно предузеће. Тако је формирана психологија људи који тамо раде. Они се уздају само у себе и свој рад. Зато пазе како тренирају, скаутирају... У ОФК Београду нема штрајка. У односу на кога да штрајкују, против кога штрајкују?

- Звезда је Удружење грађана које је трошило незарађено. Ја сам им рекао кад су штрајковали:  у реду, људи, поделите све што сте зарадили. Узмите све за себе. Али, они нису зарадили ништа, него су узели 20 милиона евра кредита који су појели.  Не запослени, него клуб као клуб. Па не можемо да се сликамо поред пехара из Барија, а сад кад треба да се враћају дугови да нас се не тиче. У ОФК Београду по осам месеци не добијају плату и са осмехом долазе на посао. И, онда се прода Александар Чаврић Генку за 1,5 милион евра и у дану се исплати 13 плата и дођу на нулу. И тако функционишу већ 17 година. Све паре за 17 година које је клуб приходовао дошле су из иниостранства, односно продајом играча у иностранство. 

- Не ради Звездина школа лоше, али неко треба ту децу да доради, упакује, да реинвестира. Није школа једини кривац. Ја могу да вам набројим пет-шест играча који вреде 20 милиоан евра, а који су из Звезде отишли џабе. Да ли је то Филип Ђуричић или мали Радаковић,  Вељко Симић, Немања Максимовић, Петар Голубовић, Филип Јанковић.  Они вреде бар 20 милиона, али само је требало да неко усмери, води рачуна о њима, бави се њима.

- Џабе неће отићи сигурно, наравно да ће отићи, али питање је када. И Реал и ПСЖ и Челси продају играче  кад им требају паре. Што не би и Звезда. Доћи ће тренутак да се продају, било би добро да оду што касније. Наша економска реалност је таква да ако неко понуди пет милиона за Јовића, наравно да ће да иде! Ми морамо да веома брзо "родимо" четири милиона евра, а онда ћемо морати да продамо два клинца како бисмо зарадили те паре. На жалост, једино за њих име интересовања. Знам да би вредели много више да остану дуже. Али, ако оду, свакако ће у уговору бити ставка да Звезди од наредног трансфера припадне 20 одсто, па тако може да заради и више него од прве продаје.

-  Сама чињеница да он има 16,5 година и да игра у Црвеној звезди и носи ”деветку” на леђима и да је све што је одиграо, сем промашених шанси одиграо веома добро говори о каквом се бвисеру ради. Ко год зна да гледа фудбал, рекао је да је мали бисер. Промашио шансе, па боже мој. Можете ли да га замислите за две године, а тад ће имати тек 18,5? У фудбалу можете све да направите, само се голгетер мора родити.

- Ево да вам набројим играче који су за Звезду: Чаврић, Гаћиновић, Бабић, Крунић. Али, ајде их доведи када немаш новца. Знам ја врло добро који су играчи за Црвену звезду. Знам ја да Лалатовићу требају 22 играча само да би одржао тренинг, а Црвена звезда летос није потрошила ни динар на појачања, а друга је на табели.

- То је тај притисак који носи Црвена звезда. Мени је криво што нисам остао доследан сам себи, а не  чекао неки консензус унутар клуба, да морају да играју само Звездина деца.

- Остаје нам та тешка одлука у децембру. Или ћемо наћи средства и довести пет играча и бићемо шампиони или рећи, нећемо да трошимо, па не морамо да будемо први по сваку цену.

- Ако се ја будем питао, моја одлука је подмлађивање тима и гурање Звездине деце. Без појачања, али онда морају да стартују Лука Јовић, Вукашин Јовановић, Михајло Ристић, Марко Грујић и ту је и Даниел Аврамовски, Милош Стојановић. Ипак, Звезда мора да роди четири милиона евра па ћемо доћи у проблрем ако не продамо два клинца, како бисмо зарадили 4-5 милиона евра, да вратимо приспеле обавезе које смо одложили од летос, платимо дуг Броновицком... Имамо ми много више проблема него четири бода заостатка за Партизаном - поручио је Терзић.