Топ 7 знакова да у вама чучи скривени геније

Свакако, знаке који следе потребно је посматрати у ширем контексту, јер ниједан од њих сам за себе не значи да је у питању "блистави ум".

Генијалци су наводно мање интимни са другим људима, показују истраживања која су обухватила студенте престижних универзитета, а која су открила да успешнији студенти имају мањи број сексуалних партнера и да невиност губе доста касније од студената који су просечни.

Које је објашњење? Постоји више, а једно од њих сугерише: интелигенција утиче на ниво полних хормона. Затим, интелигентнији људи су свеснији ризика које доносе полни односи, а и више су концентрисани на студије, па тако имају мање времена за активан друштвени живот. Соло забава и апстиненција чине се као бољи избор у том случају.

Интелигентнији људи склони су да занемаре неке устаљене друштвене норме, па тако често имају своје личне изборе о томе како да се понашају и како да проводе време. Истраживање спроведено у једној економској школи у Лондону показује да интелигентни људи чешће пате од несанице, а једно од могућих објашњења је и повећана умна активност код таквих особа која се често наставља у касне ноћне сате.

Да. Паметнији људи су склони повећаној конзумацији алкохола. У прилог овој тврдњи говори и чињеница да су многи велики књижевници волели да попију коју више, мада скорија истраживања показују да је склоност алкохолизму код интелигентнијих људи у опадању.

Сјајна теорија, али, на жалост није научно доказана. Мада су бројна истраживања показала да постоји корелација између интелигенције и величине груди, ниједно од ових истраживања није званично прихваћено.

Студија која је проучавала склоности интелигентних људи сугерише да они са већим кофицијентом интелигенције често имају сасвим тривијалне хобије. Научници ову појаву објашњавају тиме да је људима који живе са повећаним умним радом неопходан друкчији начин опуштања који од њих неће захтевати огромну умну активност.

Историја је показала да су генијални људи често имали склоност да посвете своје време, па и читав живот, чудним и бесмисленим циљевима. Касније се често показало да су били на правом путу, а њихови "бесмислени циљеви" су постајали битни изуми или су на неки други начин задужили човечанство.

Џон Александер Њулендс био је исмејан од научне заједнице када се бавио периодним системом елемената, а браћа Рајт су прозвана преварантима када су демонстрирали свој први лет. Грегор Мендел, "отац генетике", био је игнорисан од својих колега из света науке.

Бриљантни умови често виде свет "другачијим очима" од осталих, па је зато њихове намере и поступке понекад тешко разумети, можда зато што су често испред свог времена, пише Index.hr.

Од ексцентричности до озбиљних душевних обољења, интелигентнији људи често имају проблем с прилагођавањем "нормалном свету". Тесла се, наводно, бојао људске косе и броја три, а Леонардо да Винчи је, наводе историчари, имао поремећај концентрације. Између "чудака" и генија често је веома танка линија.