ТРАНСФЕРИ: Иванић режирао драму у прелазном року, али пре њега један играч је запалио спортску јавност

Прелазни рок у фудбалу, није у Србији дуго био занимљив као тек завршени. Партизан и Црвена звезда водили су битку до последњег часа како да што јачи уђу у наставак првенства, а црно-бнели и у Лиги Европе.

Случај Иванић и данас препричава се међу навијачима, испредају се разне приче, окривљују ривали да су умешали прсте и покварили посао. Међутим, млади фудбалер их је све демантовао и јасно и гласно рекао да није желео из своје Војводине и свог Новог Сада. Други занимљив заплет одиграо се око (не)доласка Саша Здједлара у Хумску. Наводно, већ договорену позајмицу стопирали су навијачи Олимпијакоса на препоруку “браће” са Маракане.

Звезда се месецима борила за своје дете Славољуба Срнића и тек у последњим сатима прелазног рока успела да једног од близанаца Срнић врати у свој дом. Поред њега Звезда је у пакету довела И голмана, па ће Немања Супић конкурисати за Звездину “јединицу”, мада је добио број 27.

А, како је некад било. У историји фудбалских трансфера у Србији, најдраматичније је било кад је Драган Стојковић Пикси долазио из нишког Радничког у Црвену звезду. Драма је почела кад је истог дана у преподневним часовима Милко Ђуровски, љубимац Звездиног “севера” потписао за Партизан. Био је то ударац испопд појаса, па је “империја” (читај Звезда) морала да узврату ударац.

Најзтраженије име на фудбалској мапи тада целе Југославије био је млади Нишлија Драган Стојковић Пикси, касније пета Звездина звезда. Драган Џајић, тада спортски директор црвено-белих био је на жеравици.

Морао је да смири навијаче и доведе Пиксија. Али, Нишлије су се заинатиле и никако нису хтели да му дају исписницу. Тешки преговори протегли су се цео до касно увече и тек негде после 22 часа окончани. Али, требало је стићи до 24.00 до Београда. Кренула је луда вожња аутопутем, неколико хиљада навијача чекало је испред зграде ФСБ у Делиградској улици. Кад се појавио испред зграде, навијачи су већ напунили ходније старог ДИФ-а, а кад је у поноћ стављао потпис, навијачи су извалили врата из штока и ушли у просторију ФСБ. Није било те силе да заустави навијаче да не уђу и честитају му.

Касније је Пикси причао како га је те године звао Динамо и нудио кофер марака. Показали су новац његовим родитељима, али Пикси није хтео да чује заЗагреб, него је беш хтео у Звезду. А, Партуизан је много пре тога хтео да га "киднапује". Тачније, после једне утакмице на ЈНА, стрпали су га у кола и одвели на Дедиње у једну вилу. До касних јутарњих сати трајало је убеђивање тадашњег челника генерала Јове Поповића И његових сарадника и Пиксија, који је рекао чврсто “НЕ” генералу.