УПОЗНАЈМО СРБИЈУ: Тара, лепотица која памти стару љубав! (ФОТО, ВИДЕО)

На крајњем западу Србије, на граници са Босном и Херцеговином, ушушкана Дрином, налази се планина Тара. Национални парк Тара покрива њен највећи део.

До самог парка може се доћи из три правца:

• путем Бајина Башта – Калуђерске баре (16км)
• путем Бајина Башта – Перућац – Митровац (27км)
• путем Кремна – Калуђерске баре (9км)

А до Бајине Баште из Београда можете доћи преко Ужица (180км) или преко Ваљева (150км). Ипак, пут преко Ваљева и Дебелог брда није баш најбоља опција за зимске прилике какве нас полако али сигурно опседају. Крените ка Ужицу, да не буде после оно чувено – преко прече, наоколо ближе.

Тара је огромна и њу је могуће истраживати по целинама:

• ако сте загрижени бициклиста биће вам интересантан Тароцикл (пројекат којим је дефинисано 27 бициклистичких стаза дужине око 420км);

• ако сте планинар биће вам довољно да крочите на Тару и ваш инстинкт и срдачност мештана водиће вас где год је то потребно;

• ако волите ауто-мото спортове сигурно већ знате да су Бајина Башта и Тара центар ауто рели спорта у Србији. Сваке године се одигравају надметања у релијима "Брдска ауто трка", "Рели Тара – Меморијал Обрена Тешића" и "YU рели".

Но, ако сте пак дошли у културно-историјску посету, не брините – и за вас има много тога што вреди видети.

На северним обронцима Таре налази се манастир Рача – задужбина краља Драгутина, подигнута у 13. веку. Овај манастир био је центар преписивања и писања црквених списа, а и данас се Рачанска преписивачка школа сматра чуварем националног идентитета. У манастиру Рача је током Другог светског рата чувано Мирослављево Јеванђеље, а ту је службовао и блаженопочивши патријарх Павле.

На Калуђерским барама (2,5км од центра бара) налазе се Манастирски станови – део манастира Рача који чине станови са малом црквом где се држе богослужења за важније верске празнике. Недалеко од станова можете пронаћи и етно-домаћинство. Девет аутентичних традиционалних објеката из села Заовине премештено је ту средином осамдесетих година прошлог века, у циљу едукације и презентације традиционалног начина градње и живота на овом простору. Од тих девет објеката, данас постоје четири.

На Тари можете обићи и неколико воденица, међу којима су две споменици културе – она на Солотуши и она на реци Врело.

Уколико се запутите ка дечјем одмаралишту Митровац, никако не пропустите Тепих ливаду – тресиште које је назив добило баш по томе што шетња по њему ствара осећај шетње по тепиху – услед угибања тресетних слојева. Тресетиште је почело да се акумулира крајем Леденог доба и и даље расте – око 1mm годишње. Гажење и коришћење тресета најстрожије је забрањено, те се по том локалитету можете кретати само за то одређеним ограђеним стазама.

Видиковац Бањска стена (неки је зову и Козија) налази се 10км од Митровца. Пут до њега је обележен, те се не можете загубити, а тамо вас чекају клупе са којих можете да уживате у погледу на кањон Дрине, вештачко језеро Перућац и подручје Осата у БиХ. Назив овог видиковца потиче од назива Бањског врела које избија у самом подножју видиковца.

Флора Таре, са преко 1000 врста, заузима готово трећину биљног богатства Србије. У њеним шумама владају мрки медведи и дивокозе, као и ендемит – Панчићев скакавац. На Тари се налази преко 130 врста птица и 37 врста риба.

Ова планина богата је и водама. Бројни потоци и речице вас чекају на планини, али и неколико водопада од којих су најпознатији Велики и Мали Скакавац. Подно Таре, 13км узводно од Бајине Баште, налази се река Врело коју су људи назвали река Година, јер је дугачка тачно 365м. За њу се говори и да испуњава жеље, па је то само још један разлог да посетите овај крај Србије. Ту је, наравно, Дрина на којој се сплавари и пеца, као и језера Перућац и Заовине. Заовине су чувене као место на којем је откривен живи фосил биљног света, чувена Панчићева оморика...

Дакле – Тара је рај за пецароше, али и љубитеље хране! Почевши од феноменалних пита, великог дара за справљање квалитетних млечних производа, али и за окретање меснатих радости на ражњу. Ипак, поред толико вода, не може да прође без рибљих специјалитета – неки из редакције поручују да никако не пропустите димљену перућачку пастрмку!

ПС. - Кад кренете кући, низводно од Бајине Баште налетећете на најфотографисанији мотив - баш онај који многе странце доводи у западну Србију - кућицу на стени!