НЕВЕРОВАТНО: Планета све зеленија, упркос све масовнијем крчењу шума!

Биљке упијају око једне четвртине емитованог угљен-диоксида (Ц02) који производи човек сагоревањем фосилних горива. Зато више површина под зеленишем подразумева и већу моћ упијања ЦО2, а тиме и спорије климатске промене.

Ипак, поставља се питање да ли биљке могу да издрже све већи расип штетних материја који човек изазива. Због тога је Амерички центар за климатске промене мерио ниво ЦО2 у биљкама.

У NCC су развили нову технику за бележење промена у биосфери. Сателитима су мерили радијацију емитовану са Земљине површине путем, употребом тзв. технике микроталасног даљинског регистровања. Ниво радијације зависи од температуре, влажносто тла и количине воде у биљкама које живе на тлу.

Након тога, подаци су сажети у јединствену мапу која је испратила стање кроз сваки месец у претходних око 15 година, у мапу какву досад нисмо видели. На основу ње је откривено да је од 2003. до 2012. да је пораст биомасе већи за 4 миљарде тона угљеника. 

Прашума је све мање, али других врста шума је све више

Анализа показује да је губитак шума осетан у много делова света, а највише у тропима Јужне Америка и Југоисточне Азије. Најгоре стање је у Највећој крчевини света - Амазонији, те у Индонезији: на острвима Суматра и Борнео.

Али... Тај губитак је више него надокнађен на другим местима у свету. У Русији је пораст последица повратка природе у напуштена пољпривредна добра. Тако је и у другим постсвојетским републикама. У Кини је предузет колосалан пројекта пошумљавања. Само у овим земљама надокнађена је половина упијајуће моћи угљен-диоксида која је укинута сечом прашума.

Повећање је забележено на два најсувља континента. Саване и голети Африке и Аустралије све су богатије дрвећем и жбуњем. Занимјиво је да су претходне анализе вегетације на планети у обзир искључиво узимале класичне шуме, док друге типове растиња и зелениша нису.

Аустралија је зеленија него пре две деценије и то све упркос кршевинама, урбанизацији и сушама које годинама уназад погађају ову земљу-континент.

Карта изнад показује промене у вегетацији. Црвена бојна означава промене на горе, а плава, што је тамнија, промене на боље, тј. пораст биљног света.

Највећи напредак забежелен је на северу и североистоку, док је југ био или спорији у прогресу или погођен губитком биосфере. Установљена је и веза: тамо где су падавине обилне, биљни свет је напредовао, док је стагнирао и опадао са мањком падавина.

Међутим, напретка има и у подручјима са благим падом падавинама. Успех се приписује врстама дрвећа које успева у полусувим пределима. То су биљке које преживљавају и са малим количинама падавина и које упијају више ЦО2 уз исти или мањи постотак искоришћене воде.

Више дрвећа не значи крај климатски промена, већа само успоравање

Биљни свет доприности борби против ефекта стаклене баште. Четвртина све људске емисије угљен-диоксида је уклоњена захваљујући њему. Ипак, постоји је недоумица. Да ли биљке могу да издрже наставак расипа ЦО2, као и шта када избије шумски пожар.

Када у топлим пределима и у топлим добима године избије пожар у савани или шуми, сав угљен-диоксид које су оне упиле бива ослобођен у атмосферу. 

Упркос свему NCC не саветује људима да могу да наставе са сагоревањем. Једна четвртина нестаје у биљкама. Друга у океанима. Остаје цела једна половина која подиже температуру и која може да спречи биљни и водени свет да раде оно што за сада раде одлично.