Узео је ову мачку са улице: Хтео је да је одведе кући, оно што се десило ће вас расплакати

Сви који су живели у мом насељу знали су ко је Ружни. Ружни је био мачак луталица. 

Ружни је волео три ствари у животу - да се бије, да једе смеће и да "воли". Ове три ствари у комбинацији са уличним животом доста су утицале на Ружног.

За почетак, имао је само једно око, а на месту другог била је зјапећа рупа. Са исте стране није имао ни уво, леву ногу је некада давно ломио, али никада није зарасла како треба па је увек изгледао као да ће скрене на леву страну. Реп је давно изгубио у некој тучи, остао је само патрљак који се увек трзао. Био је сиви пругасти мачак, али је то било тешко видети јер су му глава и врат били прекривени ранама. Чак му је и тело било препуно жутих окорелих краста. 

Сваки пут када би га људи видели, реаговали би на исти начин. "КАКАВ ГРОЗАН МАЧАК!", говорили би.

Свој деци су рекли да га ни случајно не дирају јер је тако грозан, одрасли и деца су га гађали камењем, поливали водом, избацивали из дворишта и ударали штапом ако би пробао да уђе у њихов дом.

Ружни је увек реаговао на исти начин. Ако би га неко прскао водом из црева, он би само стајао, трпео воду све док не престану. Ако би га неко гађао нечин, погурио би се као да је нешто скривио.

Најдирљивије је било када би посматрао децу како се играју. Пробао би да им приђе, тихо мјаучући и гуркајући главу у њихове руке, молећи их за мало нежности и љубави.

Једног дана Ружни је нежност изгледа потражио и од комшијских хаскија. Њима се то није допало и они су га гадно напали. У свом стану сам чуо његово очајничко мјаукање и пожурио сам да му помогнем. Када сам стигао, већ је било касно - било је јасно да је његов тужни живот био готово окончан.

Ружни је лежао у локви сопствене крви, са ногама и задњим делом леђа искривљеним под чудним углом док му је на предњој страни тела зјапила огромна рупа. Када сам га подигао и пробао да га однесем кући, чуло се како шишти и ропће, борио се да га оставим. Сигурно је био у стравичним боловима. 

А онда се десило нешто невероватно. Док сам га држао у рукама, осетио сам његову њушку на свом увету. Гуркао је њушкицу у мене и покушавао да се мази и поред стравичних болова које је осећао.  У свој својој агонији, тај ружни стари мачак је желео мало љубави и пажње. 

У том тренутку сам помислио да је Ружни најлепши и најмазнији мачак којег сам видео у животу. Ниједан једини пут није покушао да ме огребе или уједе, нити чак да побегне од мене. Лежао је у мојим рукама, апсолутно верујући да ћу успети некако да му олакшам муке. 

Ружни је угинуо у мојим рукама пре него што сам стигао до стана, али ја сам га још дуго држао у рукама размишљајући о томе како је један обичан израњавани улични мачак успео да потпуно промени моје мишљење о томе шта то значи имати чисту душу, волети искрено и потпуно. Ружни ме је научио више о давању и саосећању него што су то могле да учине хиљаде књига, стручњака, емисија... Због тога сам му вечно захвалан.  Он је имао ожиљке споља, на телу, али ја сам их имао унутра и било је крајње време да почнем да их исцељујем и да научим да волим дубоко и искрено. Да се без резерве дам онима до којих ми је стало.

Многи људи желе да буду богатији, успешнији, популарнији... Што се мене тиче, ја ћу се увек трудити да будем Ружни.

Ову срцепарајућу причу смо пренели са портала Family.rs.

Они су хтели да успавају ову трудну куцу, а онда се умешао ветеринар - више на ОВОМ линку.