Ваздушни напади у Ираку: Зашто сада? (ВИДЕО)
Немилосрдно верско насиље исламистичке групе ИСИЛ у Ираку, по први пут је натерало америчке званичнике да употребе термин "геноцид”. Међутим, претња коју Исламска држава (ИС) представља по етничке и верске заједнице Ирака, које не одговарају њиховој "доктрини", позната је одавно. И зато се поставља питање: Зашто сада?
Председник Барак Обама користио је термин геноцид када је објавио америчком народу да је овластио оружане снаге САД да изводе циљане ваздушне нападе против екстремиста у Ираку, по сазнању да су бораци Исламске државе заробили породице етничких Јазиди, у планинама на северу Ираку, где су нека деца умрла од жеђи на врелом летњем сунцу.
"Верујем да Сједињене Америчке Државе не могу да зажмуре", рекао је Обама. "Ми можемо деловати, пажљиво и одговорно како би спречили потенцијални акт геноцида". Притом, администрација чврсто уверава Американце да то не значи и нове америчке трупе на терену. Али постоје неколико јаких разлога за ваздушну кампању против Исламске државе, које наводе амерички званичници:
1 - Заустављање хуманитарне кризе која наговештава геноцид
"Прећи у ислам или смрт" је ултиматум који су милитанти Исламске државе дали хришћанима када су заузели највећи град ове верске групе, Каракош.
Како би демонстрирали снагу ове претње свима чија се верска убеђења не поклапају са њиховим, Исламска држава практикује одсецање главе неким жртвама и "стављање тих главе на колчеве" како би терорисали друге, саопштио је високи званичник администрације.
2 - Заштита интересе САД: Заштитити сопствени народ и кључног савезника
Сједињене Џраве имају два важна интереса у Ираку које је председник сажео у свом обраћању медијима, у којем је најавио почетак ваздушних удара.
"Ми радимо све што је потребно како би заштитили наш народ", рекао је Обама. "Ми подржавамо наше савезнике када су у опасности".
Близу 245 војних обвезника Сједињених Држава се налази у Ираку, од којих су 90 саветници. Десетине њих се налазе у Ирбилу, највећем граду курдске регије, која је била једна од најстабилнијих региона у Ираку и важан амерички партнер у Ираку.
3 - Борба против Исламске државе: САД знају како да се боре против екстремиста
Администрација, технички, не намерава да предузме свеопшту борбу против Исламске државе, положај који и даље “нервира” многе критичаре у Вашингтону, који врше притисак на Владу да учини више.
Након овлашћења ваздушних напада, два републиканска сенатора критиковала су председника јер не предузима следећи важан корак, који је према њима: Наоружати све партнере који се боре против Исламске државе, укључујући и оне у Сирији, као и бомбардовање њених лидера, трупа и позиција, укључујући и оне у Сирији.
Новим ваздушним нападима, САД ће подржати напоре ирачке и курдске војске у борби против Исламске државе, али и пружити хуманитарну помоћ тамо где је потребна. Уједно ће штитити и своје војнике који помажу ирачким снагама да се боре против екстремиста. За сада су напади ограничени на север Ирака. Да ли ће, и када, доћи до проширења циљева ових ваздушних напада, остаје да се види.
Од почетка сукоба у Ираку, Обамина администрација је променила пар тактика. Прво су форсирали Ирачане да формирају нову владу која ће имати више сунитских представника него што је сада у влади премијера Нури ал-Маликија. Како је то пропало, многи незадовољни суни муслимани су се придружили екстремистима Исламске државе. Потом је Бела кућа желела да се ирачке снаге позабаве претњом ИСИЛ-а сами. А данас, високи званичник америчке администрације саопштава да висока војна стручност ИС-а захтева "ниво војне софистицираности у одговору" који може пружити војска САД.
Колико ће амерички повратак у Ирак утицати на успех ирачких трупа у борби против ИСИЛ-а, знаћемо током наредних недеља. Но, сами разлози за овај нагли повратак су постојали још на почетку сукоба, када су ИСИЛ екстремисти покренули офанзиву у северном Ираку и при том починили велика зверства која су још тада најавила тип рата који екстремисти планирају да наметну Ираку и његовим грађанима. Због тога, и поред ова три "јака разлога" које нуде амерички званичници, сматрамо да и даље остаје питање: Зашто сада?
