Весић: Наш циљ је да Београд постане град кранова у коме се гради и на добром путу смо да се то деси

"Наша инспекција је заједно са општинским инспекцијама утврдила статус сваког од тих објеката у изградњи у смислу документације. Где год смо утврдили да постоје законски услови да се забрани извођење нелегалних радова, градска инспекција је то учинила. Током ове недеље забрањена је даља градња на две локације на Бежанији, односно на Лединама, а пре пар недеља слична одлука је донета за нелегални објекат у Борчи", рекао је Весић и изразио очекивање да општине, у чијој су надлежности, донесу решења о рушењу тих објеката и подигну кривичне пријаве против нелегалних инвеститора.

Весић је позвао грађане да пријаве граду нелегалне градитеље како би помогли Градској управи да уведе ред у ову област у Београду.

"Обећавам вам да ћемо на сваку пријаву да реагујемо и да проверимо шта се дешава. И ко год да гради нелегално не може да буде заштићен. Свако ко нелегално гради не само да крши закон и врши кривично дело, већ отима од свих осталих грађана Београда јер не плаћа обавезе према граду и држави. Од тих накнада које плаћају инвеститори гради се инфраструктура, односно улице, канализација и водовод. Поред тога, сваки нелегални градитељ оптерећује додатно постојећу инфраструктуру и отежава живот осталим грађанима. Зато је важно да се нелегална градња потпуно заустави", казао је Весић.

Он је подсетио да су за пет месеци од доношења Закона о планирању и изградњи у Београду издате 382 грађевинске дозволе, од којих је град издао 93 дозволе за објекте преко 800 метара квадратних што, истакао је Весић, представља пораст у односу на прошле године. Осим града највише грађевинских дозвола је издао у Сопоту 62 дозволе, у Младеновцу 43 и Лазаревцу 35 дозвола. Оно што је најважније, нови Закон је покренуо читав низ пројеката који су годинама били заустављени, као што су изградња „Plazza” тржног центра у Вишњици, хотела на локацији Три краља у Краља Милана, нова зграда „Аирпорт City” на Новом Београду и стамбени комплекс на месту бившег ИКЛ на Палилули. После ступања овог Закона на снагу забележен је пораст броја издатих грађевинских дозвола од 37 одсто, што је највећи број од 2009. године.

"Инвеститори лакше долазе до дозвола, а то нам је циљ. Што се тиче Закона о легализацији нама је циљ да се легализују сви објекти који испуњавају услове које тражи закон, да инвеститори легално раде и да плате своје обавезе, да се дозволе за градњу добијају брзо и да се коначно уведе ред у ову област. Да би се то десило неопходно је да се једном заувек заврши легализација, да се изменама Закона о легализацији убрзају процедуре, да се јасно дефинише шта може да се легализује, а шта не може како би се овај процес завршио. У Београду, у овом тренутку, имамо преко 220 хиљада захтева за легализацију", рекао је Весић и додао да је Београд спреман да учествује у процесу измена Закона о легализацији.

Весић је поручио да када се једном заврши легализација, пошто је новим прописима омогућено брзо и лако издавање дозвола, више неће моћи нелегално да се гради. Сви који то буду покушали да раде суочиће се са озбиљним законским санкцијама.

"Наш циљ је да се што више гради у Београду односно да овај град постане град кранова. Када смо изабрани у граду скоро да није било активно ниједно велико градилиште осим тамо где је држава градила. Сада је ситуација другачија и почело је да се гради али ми нисмо задовољни јер тек када будемо видели кранове у свим деловима града можемо да кажемо да смо успели. То ће значити посао за грађевинску индустрију, нове станове и пословне објекте и нова радна места. И наравно већи приход за град који ће од тог новца да гради инфраструктуру што значи бољи квалитет живота за све наше грађане", рекао је Весић и додао да је Град за пет месеци примене новог закона приходовао 2.641 милијарду динара од инвеститора од чега је до сада у буџет већ уплаћено скоро 1.2 милијарде динара.