Висок притисак - мање брига

Истраживање истиче да је наша предиспозиција за бригу повезана са крвним притиском и осетљивошћу барорефлекса, кључним у стабилизацији самог притиска. Раније студије су већ показале да, када је крвни притисак повишен или је висок, осећај бола, мускулаторно-скелеталних соматских тегоба и интензитет одговора на негативне емоције, опада.

У истраживању је учествовало 57 жена, од којих 36 са високим, а 21 са ниским степеном забринутости,  које су оцењивале своја генерална схватања и доживљаје.

Систолички и дијастолички крвни притисак и осетљивост барорефлекса су мерени у мирном стању, стању смоизазване бриге и током ибуђења одбрамбеног рефлекса, изазваног излагању публици (са циљем узроковања негативне емотивне реакције).

Супротно могућим очекивањима, резултати су показали да су мање бринуле испитанице са високим притиском и вишом осетљивошћу барорефлекса.

Штавише, током буђења одбрамбеног рефлекса, био је знатно виши код мање забринутих учесница, од оних са већом склоношћу ка бризи, према речима Густава А. Рејеса дел Паса, аутора студије.

“Заштитни” крвни притисак

Резултати су доказали да је тенденција ка мањој бризи повезана са вишим крвним притиском и већом осетљивошћу барорефлекса, док је појачана брига повезана са нижим притиском.

Такође, налази су открили да повећање притиска током непријатне стимулације ктивира барорецепторе, што производи инхибиторни ефекат у мозгу, чиме се редукују негтивна емоционална стања.

Стручњаци су закључили да индивидуа може несвесно научити да повећа крвни притисак као начин за ублажавање тензије и емоционалног неспокојства.

Упркос “заштитном ефекту” од брига и негативних емоционалних стања, аутори су нагласили да је хипертензија главни ризични фактор за кардиоваскуларна обољења, те да се против њега мора борити, без обзира на секундарне добробити.

(medicalnewstoday.com)