ВРИСАК СЕ ЈОШ УВЕК ЧУЈЕ: Слика разапете бебе на крсту трајно се настанила у мислима човека који трага за правдом!

Мекеј Смит је човек који ради као адвокат у Министарству правосуђа у одељењу за националну сигурност и надгледа америчку Владу.

Своје слободно време користи да надгледа неког другог, тачније трага за правдом.

Постао је опседнут ловом на бившег нацисту који је учесник неких од најгорих злочина током Другог светског рата.

Смит је за непуне четири године и потрошених 15.000 долара из сопственог буџета прикупио архиву која данас садржи више од 10.000 страница службених и историјских докумената и фотографија.

Своје слободно време користи тако што проучава сва документа које је прикупио, пише The Daily Беаст.

Пронашао демона

Пре четири године, Смит (36) је почео да проучава војне записе из Другог светског рата, тражећи информације о свом деди - Рејмонду Мурпшију, који је служио на Б-17 бомбардеру.

Претражујући старе војне записе, Смит је пронашао копију тајног документа са службеним називом "бежање и избегавање", у коме је његов деда до најситнијих детаља описао пад његовог авиона изнад Аворда, у Француској, 28. априла 1944. године.

 С обзиром да је деда Мурпши преживео ову несрећу био је приморан да се неколико месеци скрива на тада непријатељској територији где је био сведок немилих догађаја.

Град у коме су Немци разапели бебу

Једва видљиве на маргинама ових извештаја, Смит је приметио две, обичном оловком исписане реченице које су се након неколико деценија једва виделе: "Пре три недеље, видео сам град, око четири сата вожње бициклом удаљен од Гереа фарме, у коме су Немци убили око 500 мушкараца, жена и деце. Видео сам и једну бебу која је била разапета".

Ову сцену није видео сопственим очима, али слика бебе разапете на крсту се трајно настанила у његовим мислима.

У даљем истраживању убрзо је схватио да оно што је његов деда видео био злогласни масакр у француском селу Орадуру сур Гланеу. Убрзо, пронашао је и свог демона - бившег нацистичког војника који никад није осуђен за овај злочин, а био је и даље жив.

Највеће масовно убиство француских цивила

Вернер Кристукат, 90-годишњак који данас живи у Келну у Немачкој, имао је свега 19 година кад је постао члан Вафен одреда, елитне Хитлерове војне јединице.

10. јуна 1944. године, четири дана након што су Савезници стигли у Нормандију, Кристукатова јединица је добила наређење да крене према напредујућим америчким снагама, кад су се зауставили у Орадуру сур Гланеу, 500 км јужно од обале Нормандије, где су затекли толико стравичне сцене које су се могле поредити само са онима из концентрационих логора.

У том малом француском селу, Кристукатова јединица убила је 642 становника, укључујући жену и децу. То је било највеће масовно убиство француских цивила током немачке окупације.

Овај масакар је преживело само шест особа, а село које Французи данас зову "селом духова", и дан данас је у онаквом стању у каквом су га нацисти оставили.

Правда недостижна

Убица никада није доведен пред лицем правде, то је најгоре од свега. После Другог светског рата свега 20 бивших немачких војника је оптужено за убиства, али су сви на крају били пуштени на слободу. Један је одслужио затворску казну, и то немачки комадант који је тек 1983. године осуђен на 14 година затвора, које је одслужио и након тога поживео је још једну целу безбрижну деценију.

[[{"fid":"438516","view_mode":"default","fields":{"format":"default","field_file_image_alt_text[und][0][value]":"\"Grad духова\" Орадур сур Glan","field_file_image_title_text[und][0][value]":"Foto: Profimedia","field_source_type[und]":"1","field_predefine_image_source[und]":"5169","field_izvor[und][0][value]":"Foto: Профимедиа","фиелд_имаге_финал_соурце[унд][0][валуе]":"Фото: Profimedia"},"type":"media","attributes":{"alt":"\\\"Grad духова" Орадур сур Глан","титле":"Фото: Profimedia","class":"media-element file-default"},"link_text":null}]]

У вези са овим масакром, Кристукат је 1978. године био на испитивању, али су немачки тужиоци закључили да немају довољно доказа да против њега подигну оптужницу. Овим се уједно и затворио случај.

Нови докази

Три деценије касније, у архивама тајне источнонемачке полиције Стаси, пронађени су документи о немачким злочинима почињеним над француским сељацима.

У јануару 2013. године покренут је нови случај о масакру у Орадуру, само што је овога пута немачко тужилаштво било наоружано новим доказима. Крајем исте године Кристукат је и службено оптужен за саучешништво у овом злочину.

Кристукат ослобођен сваке кривице

Али њихов случај је био слаб. Од 40.000 докумената са којима су Немци располагали по питању масакра, Кристукат се спомињао само у једном - на списку имена Вафеових војника који су били у селу тог трагичног дана, што и сам никада није порицао.

Само на основу признања да је био тамо, није се могло доказати да је учествовао у убиствима, па га је суд у Келну ослободио сваке кривице.

Суд не осуђује саучеснике

Треба напоменути да постоји велики проблем у немачком закону који не осуђује оне који су стајали поред убица који су убијали цивиле, а нису учинили ништа да их спрече.

"Они би требало да се сматрају као део велике убилачке машинерије", сматра Смит и подсећа да тренутно траје суђење Оскару Гронингу, 93-годишњаку који је радио као рачуновођа у Аушвицу. Иако никад није оптужен да је икога сам убио, суди му се као саучеснику у злоделима.

Права је мистерија зашто је Кристукатова јединица одлучила да истреби сељаке у Орадуру. Оно што се зна јесте да су немачке снаге само један дан раније брутално напале још једно француско село у коме су такође чинили зверства.

Системска кампања терора

Ово би значило и да је и разапета беба коју је видео Смитов деда у Орадуру била део систематске кампање терора.