Зашто је египатски председник ал-Сиси чврсто решио да бомбардује Либију?

Више од три године након свргавања и убиства Моамера ел Гадафија, Либија је преплављена оружјем, а супротстављене фракције се боре за контролу над кључним градовима и огромним нафтним богатством земље, што је створило плодно тле за јачање огранка Исламске државе (ИС).

Египат већ увелико ратује против ИС-а који редовно напада египатске снаге безбедности на Синајском полуострву. А онда, ИС је пре пар дана објавио видео снимак у којем показује погубљења 21 египатског Копта, што је директно увукло Каиро да по први пут "јавно интервенише" на либијској територији.

Убрзо након серије осветничких ваздушних напада, Сиси је позвао различите либијске побуњеничке групе да положе оружје, али је такође позвао да се оружје испоручи међународно признатој либијској влади, са седиштем у Тобруку, пошто су њени исламистички ривали преузели власт у Триполију.

Подсећајући се на претходну међународну интервенцију у Либији 2011. године против Гадафија, Сиси ју је назвао "недовршеном мисијом". Међутим зашто баш сада? И зашто Либија?

Напад којим сви добијају

Наиме, откако је председник ал-Сиси 2013. збацио демократски изабраног председника Мухамед Морсија и његово Муслимаско братство, ИС и његови сателити су започели сурову војну кампању против египатских снага безбедности на Синајском полуострву, на истоку земље.

Због тога, Сиси воли да поистовећује Исламску државу са Муслиманским братством, што је лоша вест за хиљаде присталица Братства који се налазе у затворима широм Египта и углавном чекају погубљење, али је такође лоша вести и за Сисијев режим пошто су се исламисти показали као тврд орах на Синају – сада су у тактичкој позицији да могу да изводе терористичке активности и на Каиро.

Међутим, сада се огранак Исламске државе јавио и на Западу, у Либији (тзв. Исламска држава Либије), и дрзнуо се да нападне египатске држављане. И то не било које, већ православне Копте, који чине угрожену десетину становништва Египта али десетину која га је подржала током војног удара 2013. године. Освета је стигла брзо и одлучно, у стилу јорданског краља Абдулаха II.

Али, поред тога, чињеница је да се фронтови рата Исламске државе шире. Од Ирака, преко Сирије и Синаја, сада ја на ред дошла Либија. Али, тактика ИС-а имала је контра-ефекат. Овако брза реакција арапских лидера наводи на закључак да су вође Исламске државе направиле велику грешку надајући се да ће привући исламски, нарочито арапски свет. Но, десило се супротно. Све је више арапских држава које данас отворено устају против суровости Исламске државе те придружују се међународној анти-ИС коалицији јер не желе да се нађу на светској мапи Исламске државе.

На крају, египатски ваздушни удари можда су и били више политичка одлука како би осветили "важно бирачко тело“, али све више изгледа да је ово једна од оних ситуација у којој сви добијају. Чињеница да се египатски рат против исламиста са Истока сели и на Запад шаље јасан сигнал Сисијевом режиму да је време да се подигне улог и за борбу против исламиста брзо пронађу савезника, како не би дошли у ситуацију да постану нови Ирак или Сирија и далеко извесније, Либија.