Зашто се македонске фирме селе у Србију?
Македонија, земља која се по пословном амбијенту сваке године све боље котира на светским ранг листама и која се рекламира као топ дестинација и порески рај за стране инвестиције, доживљава одлив домаћих компанија у суседне земље, пише македонски портал Капитал.
Прошле године је ова тема све чешће била предмет разговора у македонској пословној заједници, будући да све већи број фирми одлучује да затвори или смањи бизнис у Македонији и да пресели пословање у Србију.
Како наводи Капитал, многи македонски бизнисмени кажу да расте број предузећа којима је све теже да у Македонији послују као домаће фирме.
"Док страни инвеститори у Македонији добијају све погодности и не плаћају такорећи било какве трошкове, непореска давања која домаће фирме морају да плаћају све више ''нагризају'' домицилне компаније", костатује се у тексту.
За разлику од домаћих бизнисмена који деценијама моле да добију основне инфраструктурне услове и пореске олакшице које би им природно следовале као инвеститорима у свакој нормалној земљи, страни инвеститори су ослобођени пореза, доприноса за запослене, добијају идеалне инфраструктурне услове без да плате иједан динар, а добијају и сваку другу могућу подршку државе и свих њених институција, пише Капитал.
Ово је само део разлога због којих су неки македонски бизнисмени одлучили да започну посао у Србији, с надом да ће тамо имати бољи третман као страни улагачи.
"Македонске фирме су привилеговане у Србији и нису под сталним притиском државе. Уопште није чудно што се региструју фирме у Србији у све већем броју. У Србији, осим што имају приступ много већем тржишту од нашег, фирме могу лакше да добију тендере ако су регистроване тамо. Законска регулатива је много толерантнија него код нас, казне за фирме и трошкови за запослене су нижи", каже македонски бизнисмен који добро познаје систем пословања и у једној и у другој држави.
Универзитетска професорка Марија Зарезанкова Потевска, такође, каже да Србија има толерантнију регулативу за пословање, и примећује да чињеница да у Македонији може лако да се отвори фирма, никако не значи да лако може и да се развија посао.
"Високе казне плаше и озбиљно оптерећују македонске компаније. Кад то комбинујете са ограниченим тржиштем и малим могућностима за развој, није чудо што се наше фирме окрећу најближој могућој алтернативи, а то је суседна Србија. Информације из пословне заједнице указују на то да већ има одлива и према другим суседним земљама, као што су Бугарска и Албанија, које и поред очигледних проблема све више напредују", каже Потевска.
Поводом последица које би овакав тренд могао да има на македонску економију, професорка сматра да је пожељно и природно да се македонске компаније развијају и шире, али да је лоше ако се предузећа и бизнисмени потпуно селе у Србију и друге земље.
"Нажалост, све је више таквих примера. То је класичан одлив капитала из земље", додаје она.
Могућности пре родољубља
Већина пословних људи из Македоније, који су на било који начин повезани са Србијом, каже за Капитал да без обзира на патриотска осећања према отаџбини, српско тржиште нуди много веће могућности.
Компанија "Ариљеметал" из Скопља је присутна у Србији од 2000. године, и власници фирме истичу да ниједног тренутка нису зажалили што су инвестирали у Србији.
"Мотив за наш одлазак у Србију је био то што нисмно могли да искористимо све људске потенцијале које поседујемо на овако малом тржишту какво је македонско. Када смо отишли у Србију заиста смо видели шта значи веће тржиште и како да се односимо према њему. Кроз рад и искуство у Србији отворили смо врата тржишта према Западној Европи", каже Трајан Ангелески из "Ариљеметала".
Он сматра да свака мало већа фирма из Македоније, када планира други корак у развоју, размишља о томе како да обезбеди присуство на српском тржишту.
"Језичке баријере нема, постоји добра инфраструктурна повезаност и заиста добар однос и прихваћеност македонских инвеститора буквално од свих инстанци у Србији", додаје Ангелески.
Кумановски бизнисмен Бобан Тодоровски, ранији власник фабрике Стилкон, већ неколико година послује у Србији и тврди да су разлози за његово инвестирање тамо чисто прагматични и пословно исплативи.
"Једноставно природа мог посла је таква да морам да поседујем своју фирму и у Србији. Законска регулатива дозвољава размену радника и добара између две земље и са тог аспекта посао функционише добро. За пореске олакшице не бих могао да кажем да су боље од македонских, будући да је познато да ми имамо ниже порезе. Али, величина трзишта је заиста пресудна. Тржиште од осам милиона нуди четири пута веће могућности од тржишта од два милиона и нема ту шта више да се размишља", вели Тодоровски.
Капитал подсећа да је Србија годинама уназад интересантна инвеститорима из целе Европе и због Споразума о слободној трговини са Русијом. "Та њена позиција је постала још интересантнија са ембаргом који су међусобно увеле ЕУ и Русија, након чега је остало само неколико земаља у Европи које имају право да извозе на 140-милионско руско тржиште", напомиње се у тексту.
Према информацијама до којих је дошао Капитал, многе македонске извозне компаније које се баве производњом хране размишљају да отворе фабрике или погоне у Србији управо због Споразума о слободној трговини који Београд има са Москвом, како би лакше и јефтиније пласирале своје производе на руско тржиште.
Такође, многе компаније из Македоније разматрају могућност удруживања са српским партнерима преко којих би без царине извозили у Русију.
За извоз производа из Македоније у Русију , произвођачи сада плаћају 16 процената царине, што снижава конкурентност македонских извозних производа, констатује Капитал.
Прочитајте:
