Зашто зевамо?

Истраживање са "Suny" колеџа у Онеонту сматрају да предходна испитивања нису могла да пронађу праву везу између зевања и нивоа кисеоника у крви. Истичу да су промене  које се дешавају у температури мозга повезане са циклусима спавања, степеном будности мождане коре и стреса. Сматрају да на зевање утичу спољашње температуре. Удисањем хладног ваздуха путем зевања снижава се температура мозга. Поред тога истичу да се зевање јавља само унутар оптималног распона температуре.

Истраживачи из Беча су дошли до резултата да зевање заразно. Када један човек зева, ланчано се преноси на другог, трећег. То се најчешће дешава у зимским и летњим месеци. Аустријска испитивања су показала резултате да заразно зевање хлади ваш мозак и ефикасно побољшава ментално здравље.

Аутори истраживања сматрају да је зевање бескорисно када је температура напољу једнака као телесна температура, а штетно када су напољу ниске температуре па у таквим околностима пуно ређе зевамо.

"Када неко у вашем друштву зева могуће је да је та особа уочила нешто претеће па зато жели да расхладити мозак како би била што буднија, а онда аутоматски и ви сами желите охладити свој мозак како бисте постигли будност те тако и ви почињете зевати. Све то је потпуно несвестан механизам", објаснио је аутор студије др. Massen - пише Јутарњи.хр.