Због метле смо четврти на свету
БЕОГРАД - На велико изненађење најконкурентнији производ Србије није ни шљива ни кромпир, већ јеоно по чему нас препознају и по чему смо четврти произвођач на свету - МЕТЛА.
"Метле су наш најконкурентнији производ. Чешку препознају по маку, Пољаке по воћу, пре свега јабукама, а анас по сирку метлашу и метлама", каже агроекономиста Милан Простран.
Највећи извозници
"Рам", "Метлара трусина", "Поповица ex-im", "Gasparovsky", "Пављини", "Durciansky".
У светској продукцији метли испред нас су само Кина, Шри Ланка и Мексико. Према подацима "Цубе РМС", у последње две године извезли смо око десет милиона метли у свет. Десет пута мање смо у истом периоду извезли кромпира.
"Ово је нископрофитна производња, али је сигурна јер је покушај са вештачким амтеријалима пропао", каже Иван Ђурчијански, власник фабрике метли.
За извоз једне метле од 900 грама добије се ос 1,28 до 1,35 евра. Оно што издваја метлу направљену од сирка и чини је атрактивном, пре свега за европске купце, јесте чињеница да је биоразградива, односно да се сматра еколошким производом. Дрвена дршка и сиркова метлица могу да послуже као биомаса, док жица и пластична врпца могу да се рециклирају.
У Бачу и уопште у Војводини постоји и концентрација знања и искуства, без којих нема производње. Кренули су у овај посао, ако занатска радња, пре 20 година, подсећа "Блиц". Данас производе преко 50.000 комада месечно. У тој индустрији ради око 400 радника, око 2.500 сезонаца и преко 700 пољопривредника.
Где извозимо метле
Највише извозимо у Италију, затим следе Немачка, Хрватска, Мађарска, Аустрија, Швајцарска.
Производња метли највише је концентрисана тамо где се произуводи највише биљке сирак метлаш - у Селенчи, Бачком Петровцу и Кањижи. Сирак се гаји на површини од око 2.000 хектара, а за сада немају никакву субвенцију државе као подршку за тај бизнис.
Погледајте и: У Африци забранили да вештице лете изнад 150м
