СРПСКИ ТЕНКИСТА ОТКРИВА: Руси су навијали за нас као за своје (ФОТО-ВИДЕО)
Српски тенкиста, Саша Карађжић, за Србију Данас открива колико је тешко бити професионални војник, али и како су српски војници дочекани у Москви.
Саша Караџић је возач тенка М-84, припадник 26. тенковског батаљона из састава 2. бригаде копнене војске, и они који се не разумеју у тенкове треба да знају да је ово тенк домаће производње, понос Југославије, који смо деведесетих година извозили у Кувајт.
Караџић је у војсци, професионално, од 2003. године, а војни рок је завршио четири године раније.
- И ето, до дана данашњег радим и свакодневно се стручно усавршавам, почиње причу за наш портал.
Годину за нама, али и његову каријеру, посебно је обележио тенковски биатлон у Москви. Ту је показао да је дорастао изазовима које претпостављена команда постави испред њега и његових колега.
О тенку М-84
- За њега многи кажу да је копија руског тенка Т-72, али морам рећи да није тако јер разлике, осим визуелних, има у системима и уређајима који су плод домаће памети наших стручњака који су учествовали у реализацији самог пројекта, каже он и додаје:
- М-84 поседује веома добар систем управљања ватром, којег нема на основној верзији тенка Т-72, поседује и детектор радиолошко-хемијски, уређај за аутоматско гашење пожара, аутоматски пуњач топа, дневно-ноћну нишанску справу, ласерски даљиномер, метео-сензор за очитавање температуре ваздуха, ваздушног притиска и брзине ветра, радио-комуникацијску опрему домаће производње.
Освојили су треће место на "Тенковском биатлону 2015" у Русији.
- Са поносом могу рећи да је то место заслужено. Да нисмо имали техничких кварова на самом возилу у финалу слободно могу рећи да бисмо освојили и сребрну медаљу.
Идеја за Тенковски биатлон датира јос из 80-тих година, али тек 2013. године доживљава међународни карактер.
- Ми као Војска Србије смо учествовали први пут 2014. године и заузели 8 место. Наиме, то је такмичење на коме се тенковске посаде такмиче у савлађивању одређених препрека на стази и у решавању ватрених задатака у што краћем временском периоду.
У Москви их дочекали као своје
- Руси су нас дочекали срдачно и са великим поштовањем и респектом према нама. Морам да напоменем да је смештај, организација такмичења и логистичка подршка била на врхунском нивоу.
Заједничка прослава обавезна
Предстојеће празнике тенкисти ће као и годинама уназад, зависно од потреба службе, неки дочекати радно, а неки у кругу породице.
- Да напоменем да се тенкисти обавезно скупимо да и заједнички прославимо завршетак календарске године.
Каже нам да је сама церемонија доделе медаља неописив догађај, посебно када екипа Војске Србије стоји раме уз раме са руским и кинеским тенкистима.
- Публика је навијала истим интензитетом, како за Русе, тако и за нас. Званични спикер је са посебним тоном изговарао имена чланова екипе Војске Србије. Остаће и упамћено да сам ја као возач једини вршио претицање других тенкова противничких екипа на стази - присећа се са поносом.
Медаља од Шојгуа
Он је, са потпоручником Страхињом Грбићем, награђени медаљом за развијане борбеног другарства од министра одбране Сергеја Шојгуа.
Ко нас је представљао у Москви?
- Ја сам био возач 2. тенковске посаде, нишанџија је био десетар Владица Ђуричић, а командир поручник Владица Тасић. Сви радимо у Краљеву и припадници смо 26. тенковског батаљона из састава 2. бригаде копнене војске
Останите овде!
Каже нам да као и све сегменте друштва, присутна економска криза ни тенкисте не заобилази, али да успевају да одржавају оспособљеност, што показују и резултати.
- Младима бих пре свега поручио - волите своју Србију. Тенкиста се не постаје за дан-два или за 5 година. Тенкиста мора да се усавршава непрекидно док год је у служби, како технички тако и физички, и да подиже ниво оспособљености - саветује наш саговорник.
- Тенкиста је напорно занимање. Морате бити спремни на велика одрицања. Без обзира на све што се дешава у свету и борбом за боље сутра и тежњом да тамо негде постоји боља земља, останите овде, борите се за своју земљу јер другу немамо.
Мисли да само напорним радом и љубављу према свом послу и својој отаџбини можемо да успемо да наша Србија буде поштована у свету, јер ако је ми поштујемо и бранимо, постоваће нас и други.
- Доказ томе је да је Србија стала раме уз раме са светским силама на победничком постољу. Доказали смо да напорним радом и љубављу према свом послу и својој земји чије смо боје бранили и љубављу према нашим породицама, можемо постигнемо резултат који ће бити уписан у историју тенковских јединица - закључује он.
