ЗЛА КОБ ПРАТИ ОВУ ПОРОДИЦУ: "Нису знали шта га је напало у кући, КРВАРИО ЈЕ, И ДАНАС СУ МУ ОСТАЛЕ РАНЕ"

Приче о демонима, утварама и надљудским силама чувене су од давнина, и ова прича је једна од њих. Тако своју причу казује Мирослав, верујући да живи у уклетој кући, и уверен је да се ова ужасна драма одвијала још од његових предака: „За сестру моје прабабе се верује да је могла да предвиђа будућност. Једном је ишла пустом улицом са својом сестром. Онда јој је сестра рекла како ће их човек на коњу ухватаити, па су сместа морале да побегну са тог места“.

Ти дани су били само увертира за чудна дешавања која су задесила Мирослављеву породицу.

"Када сам напунио 6 година, духови су нам запосели кућу. Чак је долазио и свештеник да их истера", али на томе се чудне околности нису завршиле. 

"Једном приликом, мој отац је угледао слику у контејнеру која му се свидела, па ју је донео кући, јер је њему лепо изгледала. Приказивала је брвнару са језивим дрветом крај ње. Сви који су видели слику рекли су да је ужасна. Кад смо убедили оца да је се решимо, и таман када смо се договорили да ћемо је бацити, мој рођак је пожелео да је узме. Како ју је унео у кућу, почеле су да му се дешавају језиве ствари, а престале су чим је спалио слику", рекао је Мирослав кроз сећање из детињства.

Нова кућа и нове мистерије

"Иако смо се одселили из те куће, у новој су се муке наставиле. Стално сам имао осећај да ме неко посматра, као и сви остали укућани. Често смо крајичком ока виђали сенке како иду по кући. Кад год бих се пео уз степенице знао сам да је нешто иза мене. Некада би ми се ноге укочиле од страха, па сам морао да молим маму да ми помогне. Ни данас ми није јасно како сам успевао да заспим тамо", казао је Мирослав.

Једне ноћи млађи брат је у паници вриснуо "Будите се! Видео сам Мику у кухињи". Мика је била права мајка моје усвојене сестре, која је умрла неочекивано, а њен прави отац отишао је у затвор. Мој брат је тврдио да ју је видео како корача од купатила до подрума. Отац и брат решили су да оду до подрума да провере шта се догађа", рекао је Мирослав.

"Кунем се, нека сила је подигла мог брата и бацила га на други крај просторије. Брзо су потрчали горе, а брат је урлао "Пробудите се! Нешто у овој кући покушава да ме убије". Сви смо онда прешли да заједно спавамо у дневној соби. Видео сам свог брата од пет година како седи мами у крилу како му она превија ране. Крварио је и нисмо знали одакле му те ране. Он и данас има те ожиљке, али су сакривени иза тетоважа", причао је кроз страшно сећање Мирослав.