ЗВЕЗДИНА АГОНИЈА: Неко мора да пресече!

Спаса нам нема, али пропасти нећемо, говорио је својевремено велики српски политичар Никола Пашић. У Црвеној звезди је ситација налик на ову из реченице бившег државника. Да ли најтрофејнијем српском клубу има спаса и да ли може да избегне још веће пропадање, питање је које мучи милионску армију навијача?

Тек што је прекинута седмогодишња доминација Партизана, славље још није ни завршено, а на површину су избили проблеми, дуго гурани под тепих, па их ни дуго чекани трофеј није могао да прикрије.  Најпре су се огласили фудбалери преко свог „представника“ Николе Мијаиловића, тражећи плате или бар објашњење и рок кад ће бити.

У међувремену је плате фудбалерима обећао потпредседник Славиша Кокеза, али новац од генералног спонзора „Гаспрома“ легао је на посебни рачун, намењен за трошкове око добијања УЕФА лиценце. У међувремену је Европска кућа фудбала елиминисала црвено-беле, који се још „замлаћују“ жалбом или купују време, за кога и чије, ко би их знао, а играчи, тренери, Радна заједница, сви у клубу,  чекају своју кору хлеба са седам кора.

Кад брод тоне и мишеви беже са њега. У овом случају, боље би било да први искочи капетан, па за њим остали. Бежанија је кренула, али још су негде „на палуби“. Наиме, фудбалери не знају шта да раде, с ким да разговарају, кад нико ништа не зна или неће да им каже истину. Она је горка, дубиоза је све већа, а решења ниоткуд.

Додуше, кад је ова управа формирана, тад је човек за финансије Небојша Човић предлагао свој модел санирања проблема. Наиме, тражио је ревизије уговора, смањење професионалног погона на 25 играча, минималац за запослене, јачање омладинског погона одакле би се регрутовали првотимци...

Од свега тога није било ништа, а сад је једини спас у приватизацији. А, ко да узме на своја плећа дугове, мада, можда неко и би, само је питање има ли добре воље да се Црвена звзезда, као национални бренд заиста приватизује? Неко ће морати да пресече и прекине агонију.