"ФЕЈСБУК МИ ЈЕ ТОПИО МОЗАК": Исповест жене после 3 месеца одвикавања од друштвене мреже

Многи данас не могу да замисле живот без друштвених мрежа, међу којима је најпопуларнији Фејсбук, али иако имају позитивне стране, друшвене мреже крију и мане и опасности будући да значајно мења нашу перцепцију света. Срећом, поједини људи успевају да буду умерени при употреби друштвених мрежа, а поједини, када осете да од њих имају више штете него користи могу и да их се потпуно одрекну. Ово је исповест анонимне жене која је учинила управо то:

"Пре два месеца седела сам испред свог компјутера. Ушла сам на Фејсбук да се мало искључим и опустим на неколико минута, али некако је прошло више од 20 минута. Погледала сам свог мужа који је кувао и слушао музику у кухињи и помислила да сам тих протеклих 20 минута могла да разговарам са њим. Уместо тога, потрошила сам то време на људе који су ми у стварном животу били странци и на испуњавање друштвених обавеза које сам сама себи наметнула.

ОПАСНОСТ! Појавио се лажни Гугл, пун вируса: Ево како да га препознате!

Била сам уморна од осећаја да морам да одржавам контакт са толико много људи које заправо не познајем у животу ван интернета. Била сам уморна и од сталног проверавања колико је било реакција на сваки од мојих статуса или слика. Иначе не допуштам да мишљења других људи управљају мојим животом и одређују моје потезе у стварном животу, па због чега онда подлежем друштвеном притиску на Фејсбуку? Осећала сам се као лицемер – а то никада нисам желела да постанем.

Нешто је морало да се промени. Решење се чинило једноставним: искључи се. Нико ме не присиљава да задржим свој профил на Фејсбуку; не постоји закон који налаже да га имам; а и знала сам да ће свет наставити да се окреће и ако се мој профил угаси. Барем сам претпостављала да ће тако бити. Одлучила сам да покушам. Од тада је прошло већ готово три месеца без Фејсбука. Ево шта сам научила из свега:

1. Фејсбук ми је топио мозак. Постајала сам зомби, а да то нисам ни осетила. Тек када сам престала да постављам статусе схватила сам колико често током дана, док сам усред неког искуства, у глави формулишем како ћу то да опишем својим Фејсбук пријатељима у концизном и духовитом статусу. Готово сам се угризла за језик када само то схватила. Требало ми је неколико седмица свесног одвикавања мозга, подсећања себе да могу опет слободно да размишљам и не бринем о томе шта било ко други мисли о мојим размишљањима, јер ако их не постављам на интернет да их сви виде, нико не мора ни да зна.

ЗАРАД СВОЈЕ БЕЗБЕДНОСТИ: Нипошто не кликћите на ове ЛИНКОВЕ НА ФЕЈСУ - они крију ВЕЛИКУ ОПАСНОСТ!

2. Имам далеко мање добрих пријатеља, него што сам мислила. Искрено, када се број пријатеља на Фејсбуку попео на неколико стотина, то је било једноставно превише. Како можете да будете у контакту са толико људи и истовремено остварите дубок, личан и искрен однос какав пријатељи треба да имају? Не можете. Ја верујем да је много вредније, и доноси више задовољства, ако имате неколико пријатеља – искрених у сваком смислу те речи – него на стотине познанстава. Неколико седмица после мог наглог одласка са Фејсбука, само неколико људи које иначе не виђам редовно су ме контактирали да провере шта се дешава и да ли сам добро. То је био веома добар тест пријатељства.

3. Реч "лике" више не значи ништа. Опција "Лике" је вероватно имала добре намере на самим почецима Фејсбука, али је брзо изгубила свако значење. Више се не користи да би се некоме дало до знања да је његов статус нарочито дирљив, интересантан, смешан или дубокоуман. То је постала обавеза – начин да покажемо да смо видели нечији пост и да нам је довољно стало да то потврдимо лајком. Људи лајкују готово све, често само због тога што не желе да испадну пасивно-агресивни, пакостећи некоме тако што му не лајкују његов пост. То је слично као када људи импулсивно одговарају "Добро сам", кад год их питате како су. Обично одговарају без имало размишљања – то је само аутоматски одговор. То је потпуно бесмислено.

4. Време које не проведем за екраном доноси ми више задовољства. Има смисла, стварно. Наравно да ми је веће задовољство да се играм са својим ћеркама, да разговарам са мужем, да читам праву књигу од папира или чак да рибам подове, него да скролујем кроз "news феед" и читам о томе шта други људи раде.

5. Не мора сваки тренутак да се забележи. Као уловљена животиња и ухваћени тренутак тиме изгуби нешто веома важно. Природно је да се пожели да се ухвати леп тренутак тако да можете касније да погледате слику или пост и дозовете неке од проживљених емоција, али толико је ситуација у животу које су магичне само у том тренутку. Оне су дарови природе, награде живота, и намењене су да живе само у вашем памћењу – а не да буду фотографисане или подељене са стотинама људи који нису били ту.

Признајем, било је тешко одјавити се са Фејсбука и прилагодити се животу који живим само за себе и за људе са којима комуницирам мимо друштвених мрежа. У почетку, бирнула сам се да нећу бити у току и бринула сам се ко ће остати у контакту са мном. Сваког дана, међутим, постајало је јасније да сам донела добру одлуку. Удаљивши се од Фејсбука добила сам бистрину и време потребно да се фокусирам на своју породицу, пријатеље и посао, у настојању да останем искрена особа, пуна љубави, са стварним везама са људима, упркос убрзаном развоју технологије која окреће људе једне од других и усмерава их према екрану.

Фејсбук, не мрзим те, али ми не недостајеш. Лепо смо се дружили, а и научила сам понешто из времена проведеног са тобом, али мислим да је време да раскинемо. Ја сам ипак заљубљена у стварни свет."