ВЕЛИКА ГРЕШКА: Бацате старе мобилне телефоне, а они крију читаво БОГАТСТВО!

Сваки паметни телефон садржи у себи неки од племенитих метала: злато, сребро, платину, бакар или паладијум. Ови метали су сада вреднији него иначе, зато што се суочавамо са могућношћу да једног дана више нећемо моћи да их ископамо из земље у рудницима. Изненада је ваш стари паметан телефон вреднији него што сте мислили.

На пример, у веома популарном ајфону процењено је да има 0,034 грама злата, 0,34 грама сребра и 0,015 грама паладијума. Такође садржи и мање вредан, али ипак значајан алуминијум (25 грама) и бакар (15 грама). И ово је само почетак, с обзиром на то да паметни телефони садрже у себи и ретке елементе који се налазе у земљи, попут итријума, лантана, тербијума, неодијума и празеодијума. Ту су такође и пластика, стакло, батерија, а листа је доста дугачка.

Сви су присутни у релативно малим количинама, али више од две милијарде људи тренутно има паметне телефоне, а број се свакодневно повећава. Шта више, концентрација неких од ових елемената, попут злата и сребра је заправо већа него у истој тој количини руде. Једна тона ајфона ће имати 300 пута више злата него тона руде злата и 6,5 пута више сребра у односу на тону руде сребра.

С обзиром на то да људи у просеку мењају телефон на 11 месеци, стари обично буде склоњен у фиоку или неку кутију у остави. Једва 10 посто њих се рециклира, кад драгоцене компоненете поново буду у употреби. Прави мали рудници леже управо у фиокама, кутијама, на полицама, а да то већина људи ни не зна.

Изазов је како опоравити драгоцене материјале из телефона безбедно и економично. Значајан део електронског отпада, укључујући и мобилне телефоне, извози се и баца у земљама попут Кине, где су радници слабије плаћени. Град Ђиоу, смештен на југу Кине, је највећи електронски отпад на свету. То је узроковало велике здравствене проблеме становника, као и загађење земљишта, река и ваздуха оловом, живом и арсеном.

Рециклирање електронског отпада у земљи одакле и потиче је велики изазов. На пример, у Аустралији, рециклирање се врши индустријским топљењем, чија је цена јако висока, а свакако овај начин није у потпуности еколошки безопасан.