Ево шта паметни телефони раде нашем МОЗГУ и нећете се ОБРАДОВАТИ
Лоше вести!
Током читавог дана окупирани смо позивима и слањем порука преко мобилних телефона. Аларм на паметним телефонима нас буди, стижу мејлови у наше инбоксе, поруке од колега или пријатеља искачу на екрану...
Такви прекиди нашем уму делују логично – ми желимо да нам технологија помогне са нашим животима и да обезбеди да не пропустимо важне састанке и комуникације.
ФЕЈС ВАС УГРОЖАВА, И ТО ПРОТИВЗАКОНИТО: Пратите ова упутства и заштитите се од превара и шпијунаже
Али, наша тела имају други поглед на то: ова стална обавештења која пристижу и прекидају нас, терају наше хормоне за стрес да ступе у акцију, иницијарући нашу реакцију типа убрзање рада срца, суспрезање дисања, знојење, грчење мишића.
Ове реакције је природа наменила да нам помогну да избегнемо опасност, а не да одговоримо на позив или СМС од колеге.
УБИСТВА ЗБОГ ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА: Ново доба је донело нове трагедије
Ми просто нисмо направљени да живимо на тај начин.
Телефонске апликације преузимају одговор нашег тела на потребе за безбедношћу и друштвеном интеракцијом и истраживачи су почели да увиђају колико је то лоше по нас.
Укупно 89% студената пријавило је да осећају “фантомске” телефонске вибрације, односно чују позив којег у ствари нема. Такође, 86% Американаца је рекло да проверавају свој мејл и налоге на друштвеним медијима “константно” и да им то стварно представља стрес.
Светла на рутеру вам блинкају, а нико га не користи? Сазнајте да ли вам неко КРАДЕ WiFi!
Ендокринолог Роберт Ластиг изјавио је за “Бизнис инсајдер” да обавештења која долазе са наших смартфона тренирају наш мозак да буде у скоро сталном стању стреса и страха успостављањем меморијског пута стрес-страх.
То значи да предфронтални кортекс, део мозга који се нормално бави нашим највишим когнитивним функцијама, потпуно подивља и суштински се угаси.
Чим уђете у хотелску собу, качите се на WI ФИ: Овако себе доводите у ВЕЛИКУ ОПАСНОСТ!
- Завршите тако што радите глупости. А те глупости претендују да вас увуку у невоље – каже Ластиг.
МУЛТИТАСКИНГ
Научници већ дуго знају оно што људи не желе да признају – мултитаскинг, у ствари, не постоји. То важи за већину, односно за око 97,5% популације. Осталих 2,5 могу успешно да обављају више ствари одједном.
Они могу да возе аутомобил док причају на телефон, а да при томе не доведу у питање своју способност да промене брзину или закоче.
Свако се нашао у овој ситуацији: Колику штету наносимо компјутеру када одмах извучемо УСБ?
Али, с обзиром на то да је свега 1 од 50 људи способан за то, ми остали треба да се фокусирамо на једну ствар у једно време. То значи да кад год узмемо паузу да одговоримо на нову поруку или добијемо обавештење од неке апликације на телефону, ми смо прекинути, а тај прекид има своју цену.
Понекад нас пребацивање са једног задатка на други кошта свега неколико десетинки секунде, али у читавом дану пребацивања са једне на другу идеју, конверзација, трансакција на компјутеру или телефону, та цена се повећава и чини нас склоније грешкама.
Психолог Дејвид Мејер процењује да пребацивање са задатака може да одузме чак 40% иначе продуктивног времена нашег мозга.
Сваки пут кад се пребацимо на други задатак, ми примимо дозу кортизола, хормона стреса. Пребацивање успављује наш мислећи, разумни предфронтални кортекс а буди допамин, хемикалију за зависност.
Одушевићете се! Из Европске уније стигла наредба: Ево шта је неопходно код куповине телефона
Другим речима, стрес који смо изградили покушавањем да урадимо много ствари одједном чини нас болеснима и повећава зависност од прекидања подстицањем допамина и тако настаје зачарани круг.
ВРЕМЕ НА ТЕЛЕФОНУ = ЛЕЊ МОЗАК
Наш мозак може да обради око 60 битова информација по секунди. Што више задатака обављамо, више морамо да бирамо како ћемо користити нашу драгоцену моћ мозга.
Истраживачи су открили да су интелигентнији, аналитички мислиоци мање активни на претраживачима на својим паметним телефонима од других људи. То не значи да вас коришћење телефона за претрагу чини глупима, већ просто да ови претражују мање јер знају више.
Али, веза између смајеног аналитичког размишљања и повећаног скроловања на телефону постоји.
У истраживању објављеном овог месеца, научници су открили необичан проблем – што више кликтања, постова и скроловања урадимо, сигнали у мозгу постају “бучнији”. Обично кад нешто урадимо више пута ми постајемо бољи и ефикаснији.
ДЕПРЕСИЈА И ЗАВИСНОСТ
Урпкос свему, истраживачи не кажу да је коришћење апликација аутоматски деструктивно, али знамо да постоје одређени типови употребе који су посебно штетни.
ШТА?! Инстаграм најзад враћа ФУНКЦИЈУ за којом су сви ЖАЛИЛИ?! (ФОТО)
Тако проверавање профила на “Фејсбуку” доказано чини младе људе депресивнима.
Игрице попут “Покемона ГО” или апликације попут “Твитера” могу изазвати зависност и натерати ваш мозак да жели још.
Зависне апликације су прављене да награђују ваш мозак задовољством кад добијете “лајк” на фотографију или позитиван коментар на пост. Попут коцкања, то има непредвидљив распоред и зове се “распоред варијабилног односа”.
То се може видети свуда на интернету. Цене авионских карата које падају на клик мишем. Гомила кауча који су један минут ту, а следећи их нема. “Фејсбукова” обавештења која се мењају у зависности од тога где су ваши пријатељи и о чему причају. Све то изазива зависност.
Ластиг каже да није против технологије, већ против оне која “варијабилно награђује”, јер су оне направљене посебно да изазову зависност да гледате још и још.
