НАЈБОЉА НОЋ МУЗЕЈА ДО САДА: Премијерно представљене ексклузивне локације широм Београда (ФОТО)
Надмашили су сва очекивања!
Са укупно 390 импресивних садржаја одржана је најбоља Ноћ музеја до сада под слоганом "Велике и мале револуције." У 44 града и места у Србији 14. по реду манифестација стартовала је у 17 часова и трајала до 1 иза поноћи.
Широм Београда владала је огромно интересовање грађана који су у непрегледним колонама обилазили све културне поставке које главни град нуди. Било је чак 68 локација распоређених у шест целина и 136 дешавања, тако да је требало пажљиво направити план обиласка.
Завирите и ОТКРИЈТЕ шта се КРИЈЕ испод београдског асфалта, у ПОДЗЕМНИМ пролазима (ФОТО)
Како би се додатно олакшало кретање организатори Ноћи музеја су имали феноменалну погодност. Наиме, карта за Ноћ музеја, уз велику подршку Секретаријата за јавни превоз, важила је као возна исправа у Београду на свим линијама јавног превоза од 16 часова па све до поноћи.
Како би сви посетиоци Ноћи музеја, на најлакши начин направили своју руту за ту је био и сервис „Моја стаза“ посредством кога је било могуће испланирати личну шетњу кроз музеје. На сајту manifestacije www.nocmuzeja.rs se prijavljivanje на сервис „Моја стаза“ вршило посредством Фејсбук налога или e-mail адресе. Креирана листа могла је бити подељена са пријатељима на друштвеним мрежама или одштампана као лични подсетник.
Оглашавањем фанфара са Војног музеја на Калемегдану, манифестација је и званично почела.
Сви Београђани причају о РИМСКОМ БУНАРУ на Калемегдану, али мало њих зна ТАЈНУ коју крије (ФОТО
Калемегдан је био и остао симбол Београда. Био је рушен и изнова грађен, а највећа мистерија тврђаве је свакако Римски бунар. То је место које заокупља највећу пажњу посетилаца због разних неразјашњених догађаја који су се одиграли међу његовим зидинама. Захваљујући занимљивој и реалистичној реконструкцији планова механизма за пумпање воде из бунара из 18. века у 3Д филму имали смо прилику да лично доживимо мистичну атмосферу Римског бунара, прошетамо се његовим ходницима и сиђемо до саме површине воде.
Такође, имали смо прилику да раширимо крила и уживамо у врхунској креативности. Уметница Естер Зајми Милентијевић инспирисана је совом као птицом, бићем и симболом. Она своје емоције визуализује кроз облик, форму, линију, површину и боју и тако насликана сова добија ново значење.
У Казаматима Војног музеја на Калемегдану само у Ноћи музеја, могли смо видети како су изгледале и како су се мењале полицијске униформе кроз време, које се све оружје користило, али и ордење које се додељивало. Специјално занимљив део ове приче чине полицијска возила која су се користила од педесетих наовамо. Струковно удружење полиције „Др Рудолф Арчибалд Рајс“ представлило се јединственом и непоновљивом изложбом о историјату српске полиције под називом „Хладна глава, врело срце,чисте руке!“
Неиспричана прича о Београдском сајму, представљена је у Конаку кнегиње Љубице. Од свог настанка 1937. године Београдско сајмиште представљало је „прозор у свет“, место на којем су Београђани могли да виде најновија индустријска и технолошка достигнућа, аеро-изложбе и изложбе аутомобила, наступе културно-уметничких друштава и чују симфонијске концерте.
Усред градске гунгуле, тамо где је слободно паркинг место суво злато, баш као и квадрат стамбеног простора, сакрио се београдски Криви торањ. И он се, онако шеретски, по "угледу" на свог старијег "брата" из Пизе, накривио током година за готово 50 центиметара у односу на само здање и темељ. Иако је у његовом окружењу непрестана гужва, а људи стално јуре, овај торањ је успео да се сакрије између зграда на Црвеном крсту у Брегалничкој улици и да колико је то могуће, остане неприметан. С друге стране, код њега нема никаквог скривања и све се види - ако се попнете на његов врх на висини од 52 метара, читава српска престоница биће вам као на длану.
Највећи куриозитет овогодишње манифестације био је откривен у Шејх Мустафином Турбету, на Дорћолу, где је представљен један од најстаријих Курана на свету, који потиче из 16. века и само за ову ноћ допремљен је из приватне колекције на разгледање свим посетиоцима, у коју се након Ноћи музеја враћа.
У Белом двору је специјално приказана изложба посвећена сусретима Николе Тесле и чланова краљевске породице Карађорђевић, уз признања, одликовања и дипломе којима су Карађорђевићи награђивали овог великог научника. Такође је представљена и чувена фотографија која је начињена у хотелу „Њујоркер“ приликом сусрета краља Петра II са Теслом 1942. године.
ГЕОЗАВОД: Велелепно здање Београдска задруга прославила 110. рођендан у Ноћи музеја (ФОТО)
Ове године у ноћи музеја обележена је стогодишњица Октобарске револуције, а да ли сте знали да су њене вође имале бурне љубавне животе? У галерији "УК Пароброд" приказана је илустрована изложба радова који се баве партнерима, љубавницима револуционара и револуционарки, од Лењина, Троцког, Кастра, Фриде Кало и многих других. Обрађена је тема оних који су се волели у свим тачкама док је свет горео. Романтично, бурно, политички јасно оријетисано,храбра срца у канџама, и загрљајима...
Сви заинтересовани су имали прилику да посете велелепно здање Београдске задруге која је отворила врата специјално за посетиоце на свој 110. рођендан. Зграда је настала као заједнички подухват Андре Стевановића и Николе Несторовића. Током пројектовања зграде обојица су били под утиском велике Париске излозбе 1900. године, па је тако настало ово монументално дело и антологијски пример модерне српске архитектуре. У њој је било седиште "Београдске задруге за међусобно помагање и штедњу" како је гласио пун назив те институције, основане 1882. године, намењене малим и средњим трговцима, занатлијама и чиновницима.
ЉУБАВ И РЕВОЛУЦИЈА: У кога су се заљубљивали револуционари? (ФОТО)
Док ходате кроз ноћ, да ли се запитате: шта се крије испод нас, испод београдског асфалта, у подземним пролазима и лагумима?
Имали смо прилику захваљујући комбинацији изложбе и пројекције филма „Потрага се наставља“, да се подсетимо, а мало и сазнамо о тајанственом свету лагума, казамата, тунела, тајних војних база и бункера насталих током бурне историје Београда.
Подсетимо, Ноћ музеја представља јединствен културни спектакл у више од 120 градова широм света, међу којима је од 2005. године и Београд. Прва Ноћ музеја, одржана у 5 београдских музеја и галерија, успела је да анимира више од 4.000 посетилаца, док је за десет година тај број нарастао на невероватних 500.000 улазака у музеје на скоро 200 локација у више од 60 градова и места широм Србије. У Европској Ноћи музеја прошле године, учествовало је више од 1.900 музеја у 45 држава.
На основу свега виђеног ове године, нема сумње да ће манифестација наставити да расте и постајати све популарнија са сваким следећим одржавањем. Организатори заслужују све честитке јер су не само оправдали, него и надмашили очекивања свих посетилаца.
