"Родно осетљив језик је одвратна ствар" Мирјана Бобић Мојсиловић - То није ослобађање већ контролисње
Позната дама о теми која већ дуже време дели наше друштво.
Књижевница, новинарка и сликара, Мирјана Бобић Мојсиловић била је гост у једном познатомо подкасту и том приликом изнела је своје мишљење о родно сензитивном језику.
Домаћин ју је најваио као "књижевника, новинара и сликара", те истакао да је на тај начин прекршио нови Закон, а гошћа је дала свој суд.
"Зло руши, зло разара" Мирљана Бобић Мојсиловић о раду Марине Абрамовић - То није уметност, нити лепо, нити племенито
МИРЈАНА БОБИЋ МОЈСИЛОВИЋ: Измишљам живот у потрази за срећом, стварност ми није довољна
Српска песма се заорила у популарној турској серији: Нашу владарку глуми прелепа глумица коју сви знамо (ВИДЕО)
Ја сам писац или књижевница
- Мени је тај родни језик једна од одвратнијих ствари које нам је донео врли нови светски поредак. Она служи за привидно ослобађање жена и њихов подстицај да расту у друштву, а заправо је апаратура новог дисциплиновања човека, па чак и у језику, у ком је чак интонација битна за значење - истиче Мирјана, па се дотиче звања "списатељице" и "књижевнице":
- Можеш да кажеш "списатељица" само ако би ти доша неки писац, па га назвао "списатељ". Додавање тог префикса "с" испред писања, то звучи као смућивање нечега... Мушкарци би се увек увредили да им кажеш да су списатељи, а жене, ово мало што их има, видим пристају да буду списатељице. Ја не пристајем, ја сам писац. Уколико желиш да ми се обратиш у роду, има у српском језику реч књижевник и књижевница и то је то. Почело је жешће да ме нервира, као и све људе који размишљају својом главом, било шта што је из области политичке коректности. Без обзира да ли се ради о јавном бонтону, јавном језику и новим истинама. Чим намиришем политичку коректност, правим зид и нема о чему да причамо - јасна је позната дама.
У почетку беше реч
Водитељ навео је чувени цитат Мојсиловићеве:
- Храброст женског рода, а страх мушког.
Књижевница се осврнула на бескрајне могућности нашег језика и његову снагу.
- Поносна сам што сам смислила ту фору. Када промишљаш језик, ти промишљаш и судбину човека. Језик је једно море, океан, координатни систем. Јако је битно шта говоримо и како говоримо. Образован човек треба да се труди да максимално говори својим језиком, поготову ми на овим просторима. Наш језик је богат и магијски због количине значења. Речи имају моћ. "У почетку беше реч." Све је направљено од речи. Постоје речи које могу да ти промене живот, да те подигну, да ти изазову осмех на лицу и да те инспиришу, па речи које могу да те унизе и да те урнишу. Водимо рачуна шта говоримо - закључује Мирјана Бобић Мојсиловић.
Подсетимо, Закон о родној равноправности ушао је у прве дане примене са почетком 2024, три године од када је усвојен у Народној скупштини, а од 1. јуна би требало у целости да ступи на снагу, са све најинтересантнијим делом који се односи на родно осетљиви језик.
Једнако као и те 2021. године када је донесен, један део поменутог закона и данас дели Србију на две стране, а проблем је у томе што "не говоре истим језиком". Прецизније, са једне стране се налазе они који су ЗА употребу родно осетљивог језика, са друге стране они који су ПРОТИВ.
Србија Данас/Гравитација са Слободаном Орлићем
