АТАНАЦКОВИЋ: Сумњао сам да ће књига стићи до публике

"Прво сам написао причу, па тек онда књигу која је ушла у књижаре као зрно песка и био сам резервисан према идеји да оно што сам написао уопште може да дође до публике", казао је Дејан Атанацковић, неколико минута након што му је уручена НИН-ова награда за роман "Лузитанија".

АЛЕКСАНДАР БЕРЧЕК: Не бих младима пожелео своју каријеру

Вредно књижевно признање и чек на милион динара уручила му је прошлогодишња лауреаткиња НИН-ове награде Ивана Димић. Атанацковић је напоменуо да је његова књига у књижарама стекла аутономан живот.

"Она је успела да дође до људи. Они су самостално о њој говорили и на крају до НИН-овог жирија. Стекао сам утисак да је књига нешто живо и то ћу имати у виду у свом будућем раду, јер морам да се навикнем на форму независности моје књиге", казао је Атанацковић. 

Широј јавности не много познат, Дејан Атанацковић је признато име у свету уметности и изван наше земље. 

Како се наводи у његовој биографији, од деведесетих година прошлог века реализује самосталне изложбе и кустоске пројекте, а у Београду је, уз подршку Музеја савремене уметности, покренуо "Други поглед", иницијативу за нове наративне токове, кроз јавни рад београдских алтернативних водича. 

Поједини Атанацковићеви радови део су музејских и приватних колекција.

Он предаје више предмета из области визуелне уметности и културе на универзитетским програмима у Фиренци и Сијени и сарађује са тамошњим Музејом природних наука на предмету „Body Archives“, посвећеном историји представа људског тела.

За њега нема дилеме да је један најважнијих мотива да напише баш овакав роман била жеља да пише о другом и другачијем. 

"Тај други и другачији који је представљен у форми психијатријског пацијента заправо говори о свима нама. Фигура психијатријског пацијента је одувек била жртвени јарац у друштву. Радећи на првобитној причи у мојој глави су се укрстиле и неке паралелне сторије и кроз све то се провукао мој лични живот", казао је Атанацковић. 

Он је истакао да и даље има утисак како се све ово око НИН-ове награде за роман године дешава неком другом. 

"Ово признање ће ме учинити далеко одговорнијим према писању у будућности. То је нека врста пријатног терета који ћу носити. За следећи сајам књига припремам збирку кратких прича и верујем да ће сви ту књигу посматрати и читати баш кроз рам НИН-ове награде", казао је Атанацковић. 

Раније, у делу свечаности када је примио награду, Атанацковић је у Југословенској кинотеци казао да је свестан колико је избор непознатог писца и дебитантског романа храбар избор који ће свакако наићи на подршку, али и на оспоравање. 

"Потрудићу се да даљим својим радом оправдам част која је ''Лузитанији'' указана. Често сам последњих дана слушао питања о повезаности мог дела са са актуелним политичким тренутком и околностима. Верујем да је неопходно постојање политичког у уметности", казао је Атанацковић. 

Према његовим речима, уметност се заснива на постављању питања. 

"Уметност која не поставља питања, која не преиспитује дато стање ствари, није уметност већ неки вид украса и декора, заправо кич који одувек има свој политички пандан. Политика је несумњиво простор за исказивање сумње у све у шта је неопходно сумњати. Уметност може да помогне да политика врати достојанство", казао је Атанацковић. 

Уручењу НИН-ове награде присуствовали су и сликар и писац Милета Продановић, државни секретар за информисање Александар Гајовић.. Одломке из награђене књиге читао је цењени глумац Тихомир Станић.