ЕУ - ЗОНА ПРОМЕНА НА СЛОБОДНОЈ ЗОНИ
Не пропустите...
Селекције Женска линија и програм за младе 14 већ годинама су миљеници публике филмског фестивала Слободна Зона.
Ове године придружује им се и нова програмска целина ЕУ Зона промена.
Прочитајте и:
Заједничко им је суочавање са реалношћу и вера у могућност промене - на личном и друштвеном плану, ма колико то у првом тренутку изгледало немогуће.
Покретачи промена су јунаци филмова чија убеђења и морална чврстина надјачавају ограничења која намећу како религиозне догме и традиција, тако и самовоља државе, и других институција.
Петнаесто издање доноси и нову програмску линију ЕУ Зона промена.
Филмови у овој селекцији баве се проблемима који дефинишу свакодневницу и најдиректније утичу на живот људи широм Европе и света, али и код нас.
Пораст десног екстремизма, популистички покрети који користе слабости демократског друштва и незадовољство губитника либералног капитализма, угрожавање основног људског права на становање и кров над главом, корупција у политици и друштву само су неке од тема ове селекције. Ови филмови биће и повод за разговоре у оквиру говорног програма Компас Слободне Зоне.
Документарни филм Хенрика Георгсона Стиг Ларшон: Човек који се играо ватром говори о заоставштини и мало познатим детаљима из живота генијалног аутора Стига Ларшона. Творац је и писац Миленијум - трилогије, која је адаптирана у неколико успешних филмова који су у Србији приказивани под насловима Мушкарци који мрзе жене и Оно што нас не убије, креирајући једну од најснажнијих савремених филмских јунакиња популарне културе: Лизбет Саландер. Ларшон је био предан новинар и аутор, чији је фасцинантан и драматичан живот до сада био углавном непознат. Био је посвећен борби против десног екстремизма и ширењу поруке да је демократија право за које се треба непрекидно борити. Филм садржи интервјуе са људима блиским Ларшону, као и јединствен материјал из његове приватне архиве, реконструкције догађаја и никада раније виђене архивске снимке. Редитељ прослављене телевизијске серије Мост (Брон / Броен) Хенрик Георгсон је редитељ овог узбудљивог документарца.
Филм Избачени, нови документарац награђиваног редитеља Фредрика Гертена, истражује зашто све више и све теже можемо да приуштимо живот у великим градовима. Становање је основно људско право, предуслов за сигуран, здрав и стабилан живот, како за појединца, тако и за друштво. Међутим, у највећим градовима широм света постаје све теже и теже обезбедити место становања. Ко стоји иза свега тога и који су фактори који чине становање једним од горућих светских питања данашњице? У филму о томе говоре Саскија Сасен, Џосеф Штиглиц, Роберто Савијано и Лејлани Фархе, специјална известитељка Уједињених нација за питања адекватног становања људи широм света. Овај актуелан и сјајан документарац позива на одговорност корпорације, друштвене моћнике и све друге који спречавају и угрожавају приступ ономе што је основно људско право.
У филму који је победник овогодишње селекције Quinzain на филмском фестивалу у Кану главни јунак филма градоначелник Лиона, Пол Терано, пати од егзистенцијалне кризе на сваком нивоу. Након 30 година у политици, у коју је ушао као страсни левичар, данас се осећа потпуно празно и лишен било каквих идеја. Како би то превазишао, Пол ангажује младу и паметну филозофкињу, Алис Ајман, за необичан посао предлагања идеја Градској скупштини у Лиону. Кроз њихов однос у филму Алис и градоначелник редитељ на духовит и дирљив начин преиспитује савремени живот, кроз филтер две генерације. Дијалог двеју дијаметрално супротних личности које преиспитују све оно у шта су до тада веровале.
Филм Мафија кроз објектив редитељке Ким Лонгиното, један је од три ангажована документарна филма који ове године чине селекцију Женска линија. Биографски филм о Летицији Батаљи, фотографкињи италијанског порекла познатој по смелим снимцима пустоши коју је за собом остављала мафија у њеној родној Сицилији је 22. филм у каријери редитељке. Ким Лонгиното је добро позната публици Слободне Зоне, чак 8 њених филмова је приказано у првих 15 година Слободне Зоне. Комбинација Батаљиних потресних црно-белих фотографија и сцена из класичних италијанских филмова, ретки историјски снимци и сећања саме ауторке причају причу о овој невероватној жени, која и данас у својој 84. години фотографише. Њена храброст и непоколебљивост била је кључна за разоткривање бруталних злочина Коза ностре и борби италијанске државе против мафијашке хоботнице 80-их година прошлог века.
Полин Кејл, филмска критичарка часописа Њујоркер у периоду од 1968. од 1991. успела је да се избори за своје место у мушкој професији и остави траг у свету филма и филмске критике. Захваљујући бриљантном стилу, непоколебљивом самопоуздању, бурној прошлости и дубокој љубави према филмској уметности, Полин Кејл је постала једна од икона златног доба (америчке) кинематографије. Сачињен од преко 40 интервјуа и никада виђеног архивског материјала, филм Тако је говорила Полин Кејл је узбудљив портрет пионирке која је, због изјава везаних за филмове и културу у златној ери филмског стваралаштва, била подједнако обожавана и омражена. У документарцу Тако је говорила Полин Кејл, глумица Сара Џесика Паркер чита Полинине оригиналне записе, а о овој изузетној жени кроз инсерте из филмова о којима је писала и утицају који је извршила на генерације филмских стваралаца између осталих говоре: Квентин Тарантино, Камил Паља, Дејвид О. Расел и многи други.
15. фестивал Слободна Зона затвориће документарни филм Барбаре Милер #Žensko задовољство, чије су јунакиње пет храбрих, снажних и самосвесних жена, које разбијају табуе које намећу њихова патријархална друштва и верске заједнице. Дебора Фелдман, Лејла Хусеин, Рокуденашико, Дорис Вагнер и Витика Јадав се својом невероватном снагом и позитивном енергијом боре за ослобађање и аутономију женске сексуалности, религијских догми и културолошких баријера. Али њихова победа има високу цену: јавно су омаловажаване, оптуживане за кривична дела, изопштене из друштва у коме су одрастале, а пристизале су им чак и претње смрћу од стране верских вођа и фанатика свих врста. Оне су живи пример како храброст, слободна воља и жудња за животом могу да мењају ригидне друштвене структуре и славе живот у свим његовим различитостима.
Селекцију Женска линија и ове године је подржала Реконструкција Женски Фонд (РЖФ).
Селекција 14 намењена је средњошколцима и младима и једна је од три такмичарске селекције на фестивалу. О најбољем филму одлучиваће средњошколски жири састављен од ученика и ученица београдских средњих школа. Осим средњошколских матине пројекција неки од филмова из ове селекције наћи ће се и у поподневним терминима у Београду, али и у Нишу и Новом Саду. Они пружају увид у стање друштва из перспективе младих и баве се широким спектром тема - од класичних тема одрастања и тражења свог места у школи, породици и међу вршњацима до тема (зло)употребе медија, кризе моралних вредности и важности личне одговорности. Издвајамо неке од њих. У филму Трећа смена Породица Очоа води приватну хитну помоћ у Мексико Ситију, непрестано у борби за пацијенте са осталим службама хитне помоћи. Док покушавају да зараде за живот у овом немилосрдном послу, боре се да њихове финансијске потребе не угрозе људе којима помажу. Ригорозна казна иначе корумпиране полиције тера породицу да покуша да легализује своју праксу. Редитељ Лук Лоренцен, који је уједно и сниматељ и монтажер овог напетог документарног филма бави се људском димензијом етички компромитованог посла породице Очоа и истражује горућа питања функционисања здравственог система, пропусте владе и комплексност личне одговорности.
Селфи је јединствена реконструкција догађаја који су довели до убиства 16-годишњег Давида Бифолка, кога је 2014. године убио карабињер у напуљској четврти Трајано. У покушају да истражи и разуме околности које су довеле до Давидове смрти редитељ Агостино Ференте проналази двојицу Давидових пријатеља Пјетра и Алесандра и моли их уз помоћ мобилних телефона у форми селфија испричају причу о њиховом пријатељству. Резултат је визуелно импресиван филм о одрастању и пубертету, о томе како је када порекло одређује будућност, о насиљу државе, гневу и болу због губитка у доминантно мушком свету где је најважније бити јак.
У оквиру селекције 14 биће приказано и девет кратких филмова младих ауторки и аутора полазника програма Слободна зона Јуниор и њихових вршњакиња и вршњака из Призрена. То ће уједно бити прилика да своје прве филмове представе публици из средњих школа из Београда и околине.
О наградама ће на фестивалу Слободна Зона поред међународног, регионалног и средњошколског жирија као и у претходних 14 година одлучивати и публика гласањем током свих пет фестивалских дана за филмове из свих селекција. Избор је велики, а конкуренција јака.
Видимо се у Слободној Зони!